Spoljni dug BiH za tri mjeseca povećan je za čak 500 miliona KM i na kraju juna iznosio je 9,3 milijarde KM, a povećanju zaduženosti doprinijelo je novo zaduženje Republike Srpske. U dugu se traži rješenje za sve neefikasnosti ekonomske politike, kažu ekonomisti, prenosi BN televizija

Vlasti, ako išta znaju da rade, to je da nas sve više zadužuju.

Prema podacima Ministarstva finansija i trezora BiH, spoljni dug Republike Srpske u drugom kvartalu ove godine povećan je za 560 miliona KM u odnosu na prvi kvartal i na kraju juna je iznosio četiri milijarde 71 milion 950 hiljada maraka, a dug FBiH je u drugom kvartalu smanjen za 55 miliona KM i iznosio je 5 milijardi 131 milion 340 hiljada maraka.

Brčko distrikt i institucije BiH su ostali na približno istom nivou zaduženosti.

- Zaduženje u prošloj I ovoj godini je samo delimično rezultat vanrednih okolnosti izazvanih pandemijom virusom korona. Zaduženje je kod nas, ustvari kontinuirana aktivnost, smatra ekonomsita Milenko Stanić.

“U dugu se traži rješenje za sve neefikasnosti ekonomske politike”, ističe Stanić.

Dug raste iz godine u godinu.

Do kredita nije teško doći, ali veliki problem predstavlja to što su ti krediti skupi i što se takva finasijska sredstva neracionalno troše.

“Smatra se u ekonomiji da nije dobro angažovati kreditna sredstva kada kamatna stopa duga prelazi stope privrednog rasta. Mi smo imali početkom godine to veliko zaduženje Republike Srpske na Londonskoj berzi gdje je ukupna kamatna stopa prešla pet posto. Republika Srpska u zadnjih 20 godina nije ni probližno imala te stope rasta. Bile su ispod tri posto”, kaže Stanić.

A rezultat svega su problemi pri otplati duga.

“On se može obezbijediti samo umanjenjem stopa privrednog rasta i padom životnog standarda satnovništva. Pad privredne aktivnosti nastaje kao rezultat ograničenih sredstva za investicije. Na drugoj strani povećano zaduženje moraju da plate građani putem većih poreza. To umanjuje njihov životni standard i stvara uslove za sve teži život na ovim prostorima”, kaže Stanić.

Prema njegovim riječima, izlaz iz ovakve situacije građani traže na različite načine. Jedni odlaze u inostranstvo, drugi koji imaju značajna finansijska sredstva ne žele zbog nesigurnosti da investiraju, a treći izlaz traže u sivoj ekonomji i izbjegavaju plaćanje poreza i dažbina.

"Jasno je da nijedan način ne vodi razvoju i napretku zemlje", zaključuje Stanić.