Antonije Pušić alias Rambo Amadeus krajem godine, tačnije 26. decembra, održat će koncert u ”Domu sindikata” u Beogradu. Ovaj poznati muzičar svirat će i pred živom publikom, ali i pred fanovima koji će moći da ga prate u direktnom prenosu preko interneta. Povodom ovog koncerta Rambo je dao ekskluzivni intervju za BUKA magazin.

Reci nam nešto Rambo o svom koncertu koji ćeš krajem godine imati u Beogradu. O kakvom se projektu radi?

Šta ima da kažem, sviramo koncert. Ova korona već dvije godine nas sprečava da sviramo, i sad, čini mi se, imamo priliku da to obavimo.

To će biti istovremeno i online koncert  koji će publika moći da gleda sa platforme Entrio. Biće neki gosti, na primjer naš nekadašnji član Ivan Aleksijević će svirati sa nama kao specijalni gost. Onda, Relja Svilar, naš tonski inžinjer, takođe će gostovati, rukovat će semplerom. Biće nekih pratećih vokala. Operskih, modernih, pa i recitacija na početku. Sada smo u pripremi koncerta, pa je možda i prerano da govorim o onome šta će sve biti. 

Već dugo uspjevaš da od gotovo nekomercijalne muzike, takoreći artističke muzike, stvaraš pop-rok hitove. Postoji li tu neki recept?

Ja mislim, ustvari, da su meni tekstovi ti koji su komercijalni, zanimljivi. Prosto, originalni su, samim tim i  interesantni. Mislim da ono što je interesantno na neki način mora biti i komercijalno. Šta vam ja imam pričati kakvi su tekstovi u komercijalnoj muzici. A kad se osvrnemo u nazad pamti se ono što ima uvjerljiv tekst,  a sama  popularna muzika je kao muzika jako ograničena. Ne smiješ mnogo ni komplikovat, jer inače neće niko ni da te sluša. Mislim da ljudi mene slušaju i zbog mojih stavova u intervjuima i nastupima. Interesantno im je da dođu na koncert i ako su im pjesme možda i  dosadne,  barem da čuju konferanse između pjesama. 

Mada ja vjerujem i u moju muziku, radim kako najbolje znam i meni se moja muzika  sviđa, svjestan činjenice da mnogi trpe i slušaju.

Zadnji album na kojem si radio zove se ”Brod budala”. Da li se tu radi samo o metafori ili smo mi zaista budale, koje ne znaju ni gdje su krenule, ni gdje će stići?

Da. Mi smo zaista budale, nemam nažalost  nikakvog drugog objašnjenja. Naši ljudi, sugrađani vrijedni i pristojni, koji žele da rade, koji su ambiciozni, koji ozbiljno shvataju život, oni su iskoristili prvu priliku i zapalili negdje u Los Anđeles, Njujork, Hamburg, London... Ne znam zašto je tako. Ali  svakako sada štampamo long play, vinil, "Brod Budala", zaslužuje. 

Da li si ikada dobio želju da se ozbiljno baviš politikom?

Da,  dobijao sam želju da se ozbiljno bavim politikom ali onda bi se odmah prisjetio činjenice da je vlast ipak ogledalo naroda i da bi mene ovakvog  brzo odjebali, jer nisam po ukusu većine.

Čini se da su pjesme koje pišeš zapravo angažovana poezija. Da li su one stigle do ušiju onih kojima si ih i uputio?

Pa ne znam da li je i koliko angažovana. MIslim, ja se dosta angažujem dok ih pravim , ali sigurno na to ne misliš. 

U svojim tekstovima pokušavam da otvorim novi ugao gledanja i da ljudi koji promišljaju i koji imaju određene dileme kažu: ”A ha, evo Rambo misli na jedan interesantan način”, pa da i to razmotre.

Inače daleko od toga da želim nekoga da učim pameti. Prije svega umjetničko djelovanje  ne služi da daje odgovore, nego da postavlja pitanja. Nauka daje odgovore.

U problemima smo sa ekologijom i kao da se ne znamo dovoljno brinuti za svoju okolinu. Da li ćemo ikada doći do pameti i početi da se više bavimo pitanjem očuvanja životne sredine?

Ja mislim da se polako diže ekološka svijest. Prisjetimo se samo kako su Sarska i Rurska oblast izgledale u jeku industrijske revolucije, ili London. Čuvene londonske magle su bile ustvari smog. Ljudi su umirali na ulicama od zagađenja. Onda se digla svijest, jer je sve bilo u teškom sranju, i eto sad su to ekološki poprilično besprijekorne sredine. Tako ćemo i mi kad budemo dovoljno usrali, tada će i svijest će da nam se digne. To, valjda, ide tako, ne znam.

Nastavak intervjua čitajte ovdje.