Nacrt rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, predstavljen je u drugoj polovini aprila. U dokumentu se poziva Srbija da uvede sankcije Rusiji, a izražena je i zabrinutost, između ostalog, zbog vladavine prava, pritiska na pravosuđe, ograničene slobode medija, zastrašivanja i napada na novinare, ali i uticaja kineskih investicija na životnu sredinu.

Veliki dio europarlamentaraca smatrao je, kako saznaje “Nova”, da je prijedlog rezolucije previše blago tretira situaciju u Srbiji, stoga je podnijeto više od 400 amandmana. To ne znači da će svi oni biti usvojeni. O tome koji će predlozi biti usvojeni u nerednim danima će pregovarati četiri vodeće poslaničke grupe u EP-u.

Četiri vodeće poslaničke grupe u Evropskom parlamentu, od kojih će zavisiti sadržaj Rezolucije o Srbiji, čine S&D (socijalisti i demokrate), “Obnovimo Evropu”(liberali), Zeleni i Evropska narodna partija (EPP), čije pridruženi član Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića.

Iz EPP-a, najbrojnije grupacije u Evropskom parlamentu, stižu žestoke kritike na račun ponašanja Srbije.

Lukas Mandl, poslanik ove koalicije, predložio je u svom amandmanu da EU preispita obim finansijske pomoći koju pruža Srbiji u slučaju da nastavi da pruža podršku antidemokratskim ideologijama i ukoliko nastavi da izbjegava da se pridruži sankcijama te zajednice protiv Rusije.

U svojim amandmanima on je izrazio i žaljenje zbog nedostatka javne podrške u Srbiji za pristupanje Evropskoj uniji, a predložio je i da Evropski parlament uputi poziv novoizabranoj većini u Srbiji da se fokusirana na rješavanju problema sa nedostatkom vladavine prava, osnovnim pravima, slobodi izražavanja, borbi protiv korupcije i dezinformacija, funkcionisanju demokratskih institucija i javne uprave.

Nedavno je njemački Bundestag usvojio zaključak pod nazivom “Odbrana mira i slobode u Evropi – sveobuhvatna podrška Ukrajini”, u kome se indirektno poručuje Srbiji da mora da bira – sankcije Rusiji ili gubitak finanijske podrške.

Bundestag je pozvao Vladu Njemačke da unutar institucija EU predloži da se preispita pomoć iz pretpristupnih fondova za kandidate za članstvo u tu zajednicu koje izbjegavaju da uvedu sankcije Rusiji. Imajući u vidu da je Srbija jedina zemlja kandidat koja nije uvela sankcije, jasno je da se ova odredba odnosi na Srbiju i da je zvanični Berlin spreman da preduzme određene korake kako bi – ili kaznio Beograd zbog odbijanja da uvede sankcije ili ga natjerao da to učini.

Kao najmoćniji parlament jedne države unutar EU, nadležnosti Bundestaga u procesu pridruživanja novih članica su veoma velike - za razliku od nekih država članica, gdje o toku pregovora odlučuju vlade zemalja, u Njemačkoj se ovim temama bavi upravo parlament, odnosno Odbor za evropske poslove, a u slučaju regiona i Odbor za saradnju sa državama Zapadnog Balkana.