Proces proširenja Evropske Unije je politički i zato je važno da se pojedine države kandidati, poput Srbije, usaglašavaju i sinhronizuju sa politikama EU, rekao je poslanik u Evropskom parlamentu Tonino Picula u intervjuu za portal European Western Balkans

„Zašto je proces prije svega politički? Zato što broj stanovnika sa Zapadnog Balkana je otprilike je 3,7 odsto kada gledamo broj stanovnika EU 27. Stvar sa ekonomijama je još jasnija. Sve ekonomije zemalja Zapadnog Balkana zajedno čine 2,5 odsto snage Evropske Unije u ovome sadašnjem formatu. Prema tome, riječ je o politici“, izjavio je poslanik Evropskog parlamenta iz redova Socijalista i Demokrata (S&D) za EWB.

On je dodao da je zato važno da politika pojedinih država kandidata, poput Srbije, bude usaglašena i sinhronizovana sa politikama EU i tada će opasti razlozi za spori napredak u pregovorima.

„Ali ne možete očekivati skokovit ili normalan napredak jedne zemlje poput Srbije, koja ima tako nizak postotak usaglašenosti sa  evropskom spoljnom i bezbjednosnom politikom. I utisak je  među velikim brojem analitičara  i političara da se  da se vođstvo u Beogradu lakše solidariše sa agresorom nego sa žrtvom“, rekao je Picula.

Govoreći o Samitu Evropske Unije, Picula je ocijenio da nemaju svi na Zapadnom Balkanu jednako pravo na razočaranje, već samo oni koji su uradili i više nego što se od njih tražilo u standardnom procesu pristupanja, poput Sjeverne Makedonije koja je promjenila ime.

„Kada je riječ o razočaranju tu bi takođe bio rezervisan jer pravo na razočaranje nemaju svi. Mislim da pravo na razočaranje imaju oni koji su nešto i napravili, pa čak pogotovo oni koji su napravili i više nego što se od njih tražilo u nekakvom standardnom pristupanju ili tokom pregovaračkih pregovora“, izjavio je Picula u studiju u Evropskom parlamentu. On je dodao da jednako pravo na razočaranje ima i Albanija, kojoj nisu takođe otvoreni pregovori, jer je napravila ozbiljan zahvat u oblasti pravosuđa.

Zapadni Balkan bi predstavljao  „novi zamah“ politici proširenja u kojoj se ništa nije događalo deset godina. Prema njegovim riječima to znači da je EU ponovo načinila proširenje geostrateškim i geopolitičkim pitanjem Unije.

Picula međutim napominje da to ne znači da će Evropska Unija u slučaju regiona obrisati postojeće dugove i odreći se ugovorne infrastrukture koja već postoji.

„Nije na Briselu da briše dugove, nego na političkim vođstvima država Zapadnog Balkana da ispune reforme. I to će onda osnažiti razmišljanja da se Zapadni Balkan ne zaboravi, jer smatram da se radi o jednom geostrateški presudno važnom prostoru za realizaciju projekta Evropske Unije kao jedne uticajne geopolitičke sile“, rekao je Picula.