Piše: Boško JAKŠIĆ

Zapadni Balkan ostaje čvrsto pozicioniran u geopolitičkoj orbiti Evropske unije, ali zamor “večite čekaonice” inspiriše Turkiye/Tursku da kroz područja od zajedničkog interesa ojača ekonomsko i političko prisustvo u regionu za koji ga vezuju istorija, kultura i geografija.

Mnogo je priče o tome da Turska želi da obnovi Osmansku imperiju na Balkanu, čiji je deo. Pokazuje se, međutim, da u temelju politike Ankare prema regionu stoji pre svega pragmatizam: ekonomija i politički interes, plus posredničke usluge koje mogu da pomognu globalnom kredibilitetu turske diplomatije.

Ankara još od 1999. čeka da otvori pristupne pregovore sa EU, a sada bi da kapitališe na rastućem nestrpljenju koje hvata i balkanske države čije perspektive integracija ne deluju mnogo svetlije. Ankara najviše pažnje posvećuje ekonomskoj saradnji. Turska Vlada podržava firme koje investiraju na Balkanu jer su zvaničnici u Ankari svesni da ubrzani ekonomski rast obezbeđuje perspektive dugoročne stabilnosti.

Potpisani su trgovinski sporazumi sa svakom od država regiona, a rezultat je stalni uspon međusobne saradnje koji je sada, istina, usporen ekonomskim problemima Turske i inflacijom iznad 73 procenta.

Šef turske diplomatije Mevlüt Çavuşoğlu nedavno je obišao region i imao susrete sa liderima Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Hrvatske i Kosova, ali svesna limita, Turska nema aspiraciju da se uvuče u središte bosanskog političkog konflikta koji je poprište borbe za interese Zapada, Rusije i Kine.

Ankaru posebno brine politička nestabilnost Bosne i Hercegovine. Tokom rata 1990-ih u Turskoj je konstantno korišćen termin “srpski kasapini” koji se odnosio na vojsku generala Ratka Mladića ili na paramilitarne srpske Škorpione. Turske vlade ne dopuštaju da se zaborave užasi rata koji je odneo 100.000 života i dva miliona ljudi poslao u izbeglištvo. Predsednik Recep Tayyip Erdoğan ističe specijalne odnose sa Bošnjacima još od vremena kada mu je, tvrdi se, pokojni Alija Izetbegović na samrtnoj postelji ostavio Bosnu u zaveštanje.

BiH je nesumnjivo najizazovniji cilj turskog diplomatskog angažmana. Sadašnje tenzije između Bošnjaka, Srba i Hrvata imaju svoj eho u Ankari. Dok Republika Srpska blokira državne institucije, a njen lider Milorad Dodik se označava kao najveća pretnja suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH, Ankara je zabrinuta za delikatni ekvilibrijum Dejtonskog sporazuma i mogućnost da Rusija preko RS-a dodatno inspiriše separatizam.

Turska Dodikove poteze opisuje kao “pogrešne i opasne” i strahuje da bi kriza mogla da ozbiljno uzdrma BiH i da se prelije regionom. Erdoğan je posle susreta sa Aleksandrom Vučićem u Istanbulu prošle godine najavio aktiviranje trilaterale Ankara - Beograd - Sarajevo. Kako ne krije ambiciju posredovanja oko BiH kakvu je iskazao nedavno oko rata u Ukrajini, Erdoğan je upriličio susret sa Dodikom pokazujući da može da bude prihvatljiv politički partner. Da li na signal iz Moskve ili ne, tek Dodik pozdravlja turski angažman.

”Sudbina BiH zavisi od dijaloga lokalnih političara, uz podršku Erdogana. Bez toga, ničije mišljenje neće voditi dobrom ishodu za Bosnu i Hercegovinu”, kaže Dodik Erdoğanu i uzvraća komplimentom da je on – uz predsednike Rusije i Kine – “veliki državnik” koji razume situaciju na Balkanu.

Dijalog je svojevrsna poruka Zapadu da dvojica nisu izolovana. Erdoğanu je, zarad jačanja diplomatskog kredibiliteta Turske, posebno važno da pokaže da može da razgovara i sa bosanskim Srbima. Kao što je susretom sa hrvatskim predsednikom Zoranom Milanovićem pokazao da je pripravan i na razgovor o statusu bosanskih Hrvata.

Erdoğan ima česte susrete i sa predsednikom Srbije koji, bez obzira na spoljašnju bliskost sa Dodikom, zazire da bi lider bosanskih Srba mogao da ga uvuče u neželjeni konflikt sa Zapadom.

(Oslobođenje)