Piše: Marko Vidojković  (Danas)

Jasno je, valjda, zašto se tolika frka diže oko „deteta“ Danila.

Prikazujući odavno odraslog čoveka kao malo dete, njegov otac medijski pokušava da izvrši masovnu hipnozu, što mu kod dobrog dela idiota i uspeva, ubeđujući nas kako se malo dete, a ne odrastao čovek, družilo, to jest igralo, pa, igralo i družilo, sa Belivukovim glavosecima, po sistemu „šta zna dete šta je mašina za mlevenje ljudi“.

Slike „deteta“ Danila sa koljačima i kriminalcima ispadale su na sve strane, a čaršija šuška da ima toga još i da je to „još“ još gore od onoga što smo videli. Ali, hajde da zamislimo da nema „još“, da su slike iz kafića i sa fudbalskih utakmica jedini materijalni dokaz o bliskim vezama „deteta“ Danila i krvoločnog klana. To je toliko jezivo da razumem režimsku taktiku u kojoj nabijaju na kolac i proglašavaju za državnog neprijatelja svakog ko se usudi da pomene predsednikovog prvorođenog sina, koga neprekidno nazivaju detetom, iako „dete“ galopira ka tridesetoj.

Formalno, on jeste dete, Vučićevo. I vi ste nečije dete, blago vašim roditeljima. I ja sam nečije dete. Svako je nečije dete, stoga je legitimno, iako debilno, insistirati na tome da je Danilo pre svega „dete“, ali „dete“ koje, bogami, ide na Dodikove svečane proruske i anticivilizacijske defilee, „dete“ za koje se priča da trguje fudbalerima, jedno vreme se šuškalo da je „dete“ Danilo čak vlasnik FK Rad, pa je tata kmečao kako ipak nije, ali se onda hvalio kako „dete“ radi u vinariji za platu od petsto evra, čime je zaradilo za čuku od 18 soma evra (cenu nagađam).

Vodio je tajka „dete“ i na Hilandar, da zajedno pokušaju da okaju svaki svoje, ali i zajedničke grehe, da vide čudotvornu maslinu, da se napiju manastirskog vina, ali i da „dete“ malo vidi puta, nigde nije išlo još od Katara. Stalnim vucaranjem svog sina sa sobom, ali i njegovim delegiranjem na međunarodne zločinačke parade, tajka pokušava da ga zaštiti. Vučić nas zatrpava „malim“ Danilom, praveći iluziju kao on od svog sina stvara medijski zanimljivu ličnost, sve više nas udaljavajući od fotografija koje su to, zapravo, uradile.

A sad, pravo pitanje: ko je kriv što se „dete“ Danilo našlo u lošem društvu? „Dete“ Danilo ili možda neko drugi? Da li je sa ozloglašenom ekipom neko iz vlasti takođe bio blizak? Ah da, Dijana Hrkalović, pa onda pola murije, pa pola BIA, pa neki tamo iz vlade, a svi se pitamo i koliko je tajka bio blizak sa njima.

Ne bi mu bilo prvi put da se skriva iza članova svoje porodice, da se, čučeći iza njih, njihovih punjenih lignji i njihovog odlaska u cirkus, pravi da je nevin i normalan, ali i da ih zloupotrebljava za prljave kampanje protiv „unutrašnjih neprijatelja“. U slučaju „deteta“ Danila imamo oba. Imamo i Danila svaki drugi dan pred kamerama.

A imamo i mete na čelima, jer smo se usudili da to primetimo.