Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić izjavio je danas da još nije kraj inflaciji, već predah pred buru.

„Mislim da ovo nije kraj inflacije, ja bih pre rekao da je to neki predah pred buru. Bio bih veliki optimista kada bih rekao da znamo šta se dešava, da znamo da ovo što se dešava u Ukrajini ide ka nekom kraju. To ide ka esklaciji, sve veći broj zemalja sveta se uključuje u to, ova kriza je zbog ove tople godine odložena“, rekao je Savić za RTS.

Dodao je da niko ne može da kaže do kada će kriza trajati, da li će rata biti još negdje na nekom području, a da rata čak i ne bude u ekonomskom smislu jedan dio svijeta je otišao deceniju i više unazad.

Najveću štetu, kako je rekao, trpe Ukrajina i Rusija, prije svega u ljudskim žrtvama, ali da u ekonomskom smislu najveću štetu trpi Evropa.

Evropa je, prema njegovim riječima, imala sreću što nije bila tako hladna zima, ali posljedice koje su pretrpjeli su takve da će joj trebati, vjerovatno više godina da se od toga oporavi.

Savić je ocijenio da je ekonomiju sada zahvatila kombinovana inflacija i recesija, odnosno stagflacija, a da je to najgore moguće stanje u koje neka ekonomija može da zapadne.

Istakao je da je decenijama vladala politika jeftinog novca što je dovelo do visoke stope zaposlenosti i visoke stope rasta BDP-a, direktnih stranih investicija, spoljne trgovine…

„Sve je to donelo dobre rezultate i to je bila posledica pre svega činjenice da je novac bio jeftiniji nego ikada pre. Sada imamo inflaciju koja se udružila sa ovim što se nama dešava i najbolja mera i najčešće korišćena mera u borbi protiv inflacije je podizanje referentnih kamatnih stopa, odnosno povećanje cene novca što bi trebalo da zaustavi tražnju, ali je probem te mere što to u stvari jako loše utiče na proizvodnju“, rekao je Savić.

Zbog toga, kako je rekao, s jedne strane država se bori protiv inflacije, a sa druge strane cena toga je smanjivanje proizvodnje, otpuštanje ljude, smanjivanje plata.

Savić je rekao da prognoze ukazuju da će 2023. godina, energetski gledano, biti još teža.

„Vidimo da Zapad ne odustaje od davljenja Rusije, čitav arsenal mera se sprovodi sa idejom da se oteža Rusiji situacija i da će, ako Rusija nema prihoda od nafte i gasa, gubiti materijalnu bazu i moći sve manje da ratuje u Ukrajini. To je pogrešna pretpostavka, pogotovu što nije svet samo Zapad“, rekao je Savić.