Piše: Boško JAKŠIĆ (Oslobođenje)

Paradom pripadnika snaga bezbednosti i govorom predsednice, Kosovo će danas obeležiti 15 godina nezavisnosti uz signale optimizma da bi najnovija nezavisna država Evrope u doglednoj budućnosti mogla da normalizuje odnose sa Srbijom od koje se otcepila posle rata 1999.

Godine ispunjene borbom Prištine za ulazak u Ujedinjene nacije i blokadom Srbije udaljile su obe zemlje od evropskih perspektiva i onemogućile posvećivanje razvoju i rešavanju problema svakodnevnog života građana.

TITANSKI ZADATAK

Kosovo je 2016. sa EU potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što je bio najznačajniji događaj na putu evropskih integracija. Dve godine kasnije, Evropska komisija je Kosovo i još pet država Zapadnog Balkana stavila na listu proširenja.

Nezavisnost je donela slobodu. Slavljeni ratni komandanti završili su na suđenjima u Den Haagu, a novi lideri, premijer Albin Kurti i predsednica Vjosa Osmani, imaju pred sobom titanski zadatak da se izbore sa mnoštvom problema.

Nema više izbegličkih kolona zbog kojih se NATO odlučio na humanitarnu intervenciju, ali stvorene su nove kolone onih koji bi da napuste zemlju i sreću potraže na Zapadu. Kosovo je najmlađa država u Evropi: čak 70 procenata je ispod 35 godina, ali nepokrenuti ekonomski potencijali, nezaposlenost od blizu 40 odsto, niske plate, obrazovanje koje ne priprema za tržište rada, neefikasno zdravstvo, sve to utiče da je procenat mladih Albanaca koji žele da odu iz zemlje jedan od najviših u regionu. Nexhmedin Spahiu, profesor na Fakultetu političkih nauka u Prištini, veruje da bi Kosovo moglo da napusti čak 500.000 ljudi. 

Sve te godine Kosovo prate korupcija i kriminalizacija koja, u nekoj paradoksalnoj formi, pokazuje da je suživot Albanaca i Srba moguć: mafijaši nemaju prepreke da sarađuju. Bez obzira na to što Albanci čine ubedljivu većinu od preko 90 odsto, Srba je oko pet procenata, a ostalo su Bošnjaci, Turci, Romi i Aškalije.

Nekada nezadrživi optimizam kopni. Kosovo je danas još jedna od nedorađenih država regiona čija je demokratija u pubertetu, a institucije slabašne. I dalje je najnerazvijeniji deo Zapadnog Balkana, baš kao što je bilo u bivšoj Jugoslaviji.

Nasuprot tome stoji neiskorišćena energija neposustalog romantičarskog zanosa. Ako vlada razočaranje u političku i ekonomsku situaciju, fleševi optimizma stižu sa drugih strana. Postoji snažan potencijal civilnog sektora koji pomaže bržoj demokratizaciji. Kosovo u umetničkom, kulturnom i sportskom smislu cveta.

Deca Kosova poput Rite Ore i Dua Lipe postale su međunarodne muzičke zvezde. Mladi umetnik Petrit Halilaj je 2017. dobio specijalnu nagradu na Bijenalu u Veneciji. Dve džudistkinje sa Kosova su na Olimpijadi u Tokiju 2021. uzele zlatne medalje.

Kakav će biti rezultat trke ta dva sučeljena raspoloženja umnogome zavisi od spremnosti vlasti u Prištini da se efikasnije usmere ka rešavanju unutrašnjih problema, od spremnosti Kosova i Srbije da krenu putem normalizacije, do Zapada koji ne sme da dopusti da se evroatlantske ambicije Kosova lagano gase, kao što se događa po regionu.

Kosovo je od proglašenja nezavisnosti priznalo nekih 110 zemalja sveta. Postalo je član raznih svetskih organizacija - od Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke do Međunarodnog olimpijskog komiteta i Svetske fudbalske federacije FIFA - ali ne i Ujedinjenih nacija, Evropske unije i NATO-a. Pet članica EU - Grčka, Kipar, Rumunija, Slovačka i Španija - i dalje ne priznaju Kosovo kao državu.