Razgovarao: Nikola Krstić

Nikola Samardžić je redovni profesor na odsjeku Istorije Filozofskog fakulteta u Beogradu, a predaje na još nekim katedrama. Međutim, on je već duže vrijeme na meti javnosti u Srbiji zbog svojih stavova koji remete nacionalnističku košnicu.

"Vučić je javnost, institucije i svaki razuman i odgovoran odnos prema prošlosti i budućnosti izveo do apsurda. Vandalizovao svaki javni prostor, uništio javno mnjenje. Jedna od Vučićevih poluga uticaja, i mehanizam destrukcije, bilo je paktiranje s Putinom. Ta bliskost je lična, intimna, zato dugoročno maligna. Vučić je učestvovao je u svakom ratnom huškanju i nikad nije ponudio izvinjenje. Nije morao ni toliko, dovoljno da se obratio porukom mira i saradnje Hrvatskoj, Bosni, Kosovu, ikad, dobrim bi mu se vratilo. Da li mu je Ruska Federacija zapretila, ili je ipak sve pod Vučićevom kontrolom, kako bi povisio svoj ulog u pregovorima sa Zapadom, pre svega kupovao vreme i zapadne diplomate, pitanje je i za njegove službe, kako je i jedno i drugo uopšte moguće", kaže Nikola Samardžić za Slobodnu Bosnu.

U svojim kolumnama ste često upozoravali na opasnosti koja dolaze iz Kremlja, pa ste tako i
zapisali da "Srbija nije samo putinizirana, ona je dubinski razorena, da je izgubila svako racionalno, sistemsko i vrijednosno uporište koje bi imalo smisla za budućnost“, te da je "Srbija izgubila politički i kulturni identitet, utapajući se u Putinovu kriminalnu imperiju i njenu opštu zločinačku ideju". Kakve će sve posljedice ostaviti rusko rovarenje po Srbiji, ali i regionu?

Citirali ste jedno od poslednjih kolumni koju sam napisao za dnevni list Danas. Kolumne više ne objavljujem u Srbiji. Iz Danasa je završio u Kuriru Svetislav Basara, sigurno naš najtalentovaniji, najduhovitiji, najoštroumniji živi pisac, srpski i jugoslovenski. To je Srbija fašističke koalicije Vučića, Dačića, Đilasa i Šolaka, vlasnika svih medija i kontrolora svake javno izrečene rečenice. U svakom slučaju, Srbija je 35 godina paradigma odnosa Rusije prema Evropi i Ukrajini. Vučić je prihvatio Putinovu budućnost, opozicija eventualno budućnost Putina nakon Putina. Takve će možda biti i posledice. I kad sam opominjao, da će Putin napasti Ukrajinu, i da je potrebno da napustimo srpsku sovjetsku paradigmu, politička kasta zauzimala je harmonizovan stav, da je u tom smislu s nama sve u redu.

Može li Vučić da se otrgne iz Putinovog zagrljaja, prije svega, da li to hoće i namjerava da uradi?

Vučić i Putin su u koaliciji koja je njhovo svesno i slobodno opredeljenje. Vučić je produkt tajne službe ratnog zločinca Jovice Stanišića koji je upravljao celom opozicijom, i onom koja je 2000. srušila Miloševića, i onom koja se vratila na vlast u punom kapacitetu 2012, pošto su joj otvorili vrata Koštunica, Tadić i njihove korumpirane partije i klijentela. Vučić se štaviše vratio uz podršku Zapada, kad je Tadić izgubio svako poverenje. Jedan od presudnih događaja bila je poseta predsednika Medvedeva Beogradu 2009. Tada je postalo jasno da je Tadić definitivno politički neuračunljiv. Putinova prva agresija na Ukrajinu 2014. postala je nova tačka preloma kad je Vučić procenio da EU nije u stanju da uspostavi konzistentnu i jedinstvenu spoljnu i bezbednosnu politiku. Drugim napadom na Ukrajinu, pre tačno godinu dana, Putin je Srbiju, Crnu Goru i srpsku polovinu BiH vezao za lešinu Sovjetskog Saveza. Oklevanjem da se pridruži EU sankcijama, dok je nastavio da pregovara sa Zapadom, Vučić je sebe učinio politički neuračunljivim i za Zapad i za Rusiju. Vučićeve odluke u tom smislu su slične onima koje je donosio Tadić, koji je 2008. potpisao ugovor o pridruživanju EU, a anergetski sektor poklonio Putinovoj državnoj mafiji.

Kako gledate na procvat jednog tvrdokornijeg nacionalizma, budući da je i Vučićev nastao nad istim temeljima?

Nacionalizam je ponekad krik dubokog nezadovoljstva i alternativa racionalnim ponudama, naročito kad takvih ponuda nema. Dok je uništavao javnost u celini, u poslovnom i parnerstvu s Đilasom koje datira od prvih podela plena nakon Đinđićeve likvidacije, Vučić je smišljeno kreirao onu opoziciju samome sebi koju je Milošević postavio, iz društvene margine, na ekstremno krilo establišmenta. Srbija je plen socijalista i radikala u svakom režimu od 1903. Nema u tome ničega spontanog. Unisona propaganda medija i kontrolisanih drušvenih mreža odražava i jedno stanje dugotrajne zapuštenosti. Od formiranja prve Jugoslavije Srbija nije uspela da se opismeni tako da postane prosvećena zajednica koja je u stanju da donosi racionalne odluke za budućnost. Srbija i Crna Gora su štaviše pod pritiskom nezadovoljstava, frustracija, mržnji, koje su same izvozile u Hrvatsku i BiH.

Mnoge vaše kolege i koleginice sa Univerziteta u Beograd često staju u odbranu retrogradnih ideja, koje su u svojoj suštini destablizujuće za čitav region, te ste se često nalazili i na meti napada od njih. Šta mislite o toj tobože intelektualnoj eliti koja korištenjem svoje pozicije moći i utjecaja sije mržnju prema svemu što ne ide pod nacionalnu liniju?

Najogavnijim napadima, koji su se svodili na totalnu dehumanizaciju, bili smo izloženi profesorka Dubravka Stojanović, profesor Ivan Videnović i ja. U jednoj prilici je reagovala organizacija Krokodil pisca Vladimira Arsenijevića, kako bi zaštitila prof. Stojanović, i tu sam se zatekao slučajno, u paketu. Istovremeno su vodili akciju moje lične defamacije Večernje novosti, Pečat, Politika, dok su na sajtovima lista Danas i TV N1 urednici objavljivali, ispod mojih kolumni, ili transkripata javnih nastupa, pozive da budem ućutkan ili likvidiran. Kampanja Vučićevih medija učinila je da mi je ugrožena bezbednost, ali to nikoga ne interesuje. Kampanja medija koje kontrolišu i uređuju Đilas i Šolak, ili njihovi posilni, dovedeni iz Kurira, RTS-a ili televizije Braće Karić, suptilnija je i perfidnija, prožeta relativizacija, frazama i opštim mestima kojima se takođe daje legitimitet interesima političke kaste, i vlasti i opozicije, koja nas je izuzela iz procesa evropske integracije, ponovo posvađala s jugoslovenskim susedima i učinila državom kandidatom za Putinov Sovjetski Savez.

Velikosrpski nacionalizam je odigrao ogromnu ulogu u ratovima devedesetih u bivšoj Jugoslaviji, uključujući i genocid u Srebrenici. Kako vidite utjecaj srbijanskog nacionalizma na odnose Srbije i Hrvatske i Bosne i Hercegovine danas?

U tim odnosima se gomilaju potencijalni sukobi uporedo s povremenim pokušajima harmonizacije. Za jedinstvo Bosne i Hercegovine, tako da se istovremeno relaksiraju umesto da se dalje zaoštravaju etnički odnosi, smatram prioritetom ulazak u EU, NATO i Šengen, čime bi se svim narodima i svima nenacionalno ili građanski orijentisanim, otvorio nov prostor koji bi zadovoljio sve suprotstavljene stavove, i potisnuo loša osećanja. Očigledno je koje su političke snage u Bosni i Hercegovini na liniji otpora evropskoj integraciji. Ali je ovakvo stanje anomije, i opšteg osećanja uzaludnosti i bespomoćnosti, ujedno odraz političkog neuspeha EU. Prema EU su usmerene i naše zajedničke negativne demografske tendencije,

Kakvu ulogu u tome, ali i za stanje u društvu ima Srpska pravoslavna crkva?

Politička uloga SPC slična je ulozi JNA u procesu raspada Jugoslavije. Srbija više nije sekularna država, hrišćanstvo više nije potpora individualizma ili etike odgovornosti. U vizuri SPC, u statusu poluslobodnih kmetova, i nemislećih zombija, poređeni smo političkoj kasti i njenim duhovnicima. Srbija se davi u šizofreniji pomame za zapadnjačkim standardom koji poistovećuju s trash-om u Emiratima, i patološkoj odanosti sovjetskoj ideji.

Kako vidite trenutni odnos Rusije prema Bosni i Hercegovini i kako to utječe na odnose između Srbije i Bosne i Hercegovine?

Ruski uticaj je najdelotvorniji činilac trajne podele BiH čija je nefunkcionalnost možda ozbiljnije iskušenje od nacionalnih odnosa. Dodik je uspeo da nametne onu ulogu koju je za sebe preuzeo Vučić u Srbiji, da bez njega ne mogu nijedan posao da završe ni Rusija ni Zapad. Zapad je dugo računao na kooperativnost upravo ruskih trolova, populista, malih lokalnih diktatora.

Smatrate li da Rusija ima interese u održavanju Aleksandra Vučića na vlasti?

To pitanje biće otvoreno kad Vučić postane neprihvatljiv partner Zapadu, u svakom smislu. Do tad, Rusija može da bude zadovoljna. Sve su uništili.

Ocjenjujete da bi „sankcije Rusiji bila i poruka izvinjenja, pomirenja i buduće saradnje svim susjedima koje je Srbija ponovo ugrožavala od 2016“. Mislite li da je to zaista ostvarivo, ako uzmemo u obzir šizofreno ponašanje trenutne vlasti?

Jeste, ali samo ličnim, precizno usmerenim pritiskom.

Potkupljena srednja klasa i ućutkana elita

Na pitanje na čemu se danas temelji Vučićeva vlast, te se često pitamo da li je uistinu njegova propaganda toliko snažna da građani ne vide očigledni sunovrat, profesor je rekao da odgovor leži u „propagandi, ekonomskom monopolu, zaduživanju, političkoj upotrebi SPC, javnih preduzeća i huligana, podređenosti svih institucija izvršnoj vlasti“.

„Potkupio je srednju klasu, ućutkao profesore i studente, novinare, slobodne mislioce, opoziciju podredio svojim idejama i strateškoj viziji, potencijalno uticajne javne ličnosti učinio neuticajnim i nelegitimnim, da su na rubu prezira, sprdnje ili odbacivanja svake racionalne jedinke. Upitno je i, da li se pojam sunovrata odnosi na realne parametre siromaštva, obrazovne i kulturne zaostalosti, izolacionizma, podređenosti sovjetskoj ideji i sitemu vrednosti, odsustvo stvarnih sloboda, ili na svakodnevicu preživljavanja u kojoj su na preživljavanje osuđeni i Vučićevi saradnici koji pripadaju povlašćenoj političkoj i ekonomskoj kasti, svesni da svoj status nisu zaradili, i da zavisi isključivo od njegovih promena raspoloženja, ujedno i konteksta evropske politike u kojoj je Srbija, podrškom Putinu, ponovo na mestu srama koje je već jednom zaradila u Srebrenici ili na Kosovu. Sunovrat nije dovoljno očigledan i u nedostatku alternative, političke, kulturne ponude koja bi bila suštinska suprotnost interesima i sistemu vrednosti establišmenta, dok je opozicija srpdnja, slobodni mediji i slobodni glasovi na margini, faktički nečujni i nevidljivi“, rekao je Samardžić.

Srbija u EU i NATO kao spas

Samardžić je istakao da „srbijanskom društvu potrebno EU i NATO članstvo i ulazak u Šengen“.

„Podrazumevam Bosnu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Kosovo, Albaniju. Pobedom Ukrajine nastupiće nova epoha koja nakon zastoja politike proširenja. U proteklim godinama je postalo jasno i da je populizam pre svega sredstvo malignih uticaja Rusije i Kine. Trampov, bregzitovski i merkelovski populizam je Crnu Goru prepustio litijaškoj i putinovskoj kontrarevoluciji 2020, NATO je mirovao, ali to ne sme da se ponovi. Srbija ima jasne obaveze pre svega prema samoj sebi: dogovor s Kosovom, sankcije Rusiji, dekriminalizacija političkog sistema, reforme vladavine prava, ulazak u EU i NATO. Sve manje manje od toga jednako je ništici“, izričit je naš sagovornik.