Ne moraju u serijama da dominiraju samo ljudi iz podzemlja. Rekao bih da ima mnogo interesantnijih karaktera u drugim profesijama. Kad sam radio film "Rane" dosta sam intervjuisao ljude iz podzemlja. A to su prilično opskurni karakteri, ne mnogo interesantni i inteligentni. Nažalost, dobili su značaj koji im baš i ne pripada po zanimljivosti, kaže za Nova.rs reditelj Srđan Dragojević.

Od kad su se za dva dana u Srbiji desile dvije tragedije u kojima je 17 ljudi izgubilo život mnogi su „uprli prstom“, osim u rijalitije, i u popularnu kulturu. Reditelj Srđan Dragojević, koji je po obrazovanju i klinički psiholog, s obzirom da je, pored FDU, diplomirao i na Filozofskom fakultetu psihologiju, osvrće se za naš sajt na to zašto je popularna kultura olaka meta kad god nešto krene po zlu:

– Od kad postoji popularna kultura, a pričamo, recimo, o početku 19. veka i romantizmu, romantičarski pesnici su bili optuživani da navode mlade na samoubistva. Nakon toga, u drugoj polovini 19. veka roman je proglašen za neprijatelja socijalnog mira, da bi u 20. veku imali film, za koji se govorilo da širi ideje nemorala i agresije. Potom je od šezdesetih došao rokenrol… To je dug kontinuitet okrivljavanja umetnosti i kulture, a to je površno i prejednostavno. Kao što nisam ubeđen ni da gejmerska kultura danas podstiče agresiju. Dovoljno je pogledati dve zemlje, koje imaju najrasprostranjeniju tu kulturu – Južnu Koreju i Japan – koje imaju najmanji broj masovnih ubistava i samoubistava. Uvek su razlozi mnogo kompleksniji – napominje reditelj.

Bio je Srđan Dragojević, kako ističe za Novu.rs, sablažnjen podatkom da je Srbija treća u svijetu, poslije Amerike i Jemena, po broju vatrenog oružja po stanovniku:

– To je zabrinjavajuće. S obzirom na činjenicu da svako društvo ima jedan postotak psihopata u populaciji, čini mi se da je jedno od glavnih rešenja stroga restrikcija kod posedovanje vatrenog oružja. Zbunjen sam bio i činjenicom da maloletna osoba može da uđe u streljanu. Ovo je dobra prilika da se neki zakoni menjaju – apeluje Dragojević.

I dok su restriktivni zakoni samo jedna strana medalje, mnogo je komplikovanije, kako objašnjava, uvesti sistem pružanja pozitivnih primjera mladima:
– Stručnjaci govore da je nama u ovom trenutku potrebno 2.000 radnih mesta za psihologe i socijalne radnike. Zabrinjava da je toliko manjak ljudi u ovim profesijama – kaže Dragojević.

Reditelj, međutim, nije za restrikcije kad su medijski sadržaji u pitanju:

– Ne mislim da rijalitije treba zabranjivati. To je u većini zemalja dostupno na kablu nakon 22 časa, i svuda u svetu postoji. Nije problem u rijalitiju na nacionalnoj frekvenciji, već u terminu, i zato što te televizije ne ispunjavaju ono što su potpisale kada su dobile frekvencije – nemaju školski program, obrazovni, dečji, dramski progam, kulturni program. Toga nema ni u tragovima na nacionalnim frekvencijama, a to je jako važno. Rijaliti program je isplativ, jeftin je, nemate tu scenariste, reditelje, glumce. Razumem da neko posegne za tom vrstom programa kako bi ostvario profit, ali čini mi se da onaj ko dobije nacionalnu frekvenciju morao bi da ima tu vrstu odgovornosti da ne mora da ima profit od 100 odsto, nego 10 odsto. Jer, ova vrsta profita koja se ostvaruje od rijaliti programa je kao da dilujete heroin ili kokain. Nijedan pošten posao nema veći profit od 10 odsto. Nisam za cenzure i nije se kod nas pokazalo efikasnim, pa setite se rokenrola ili novog talasa. Bilo je glupo – kazuje Dragojević.

Sjeća se kako su nekada redakcije Dečjeg, Obrazovnog programa bile veoma jake, a danas toga nema niti na Javnom servisu, a kamoli na ostalim televizijama:

– Iako slabo gledam domaće serije, krivo mi je što nema više serija poput „Jutro će promeniti sve“. To je bila jedna od retkih domaćih serija koju sam gledao sa velikom pažnjom. Čini mi se da bi bilo uputno da junaci tih naših serija budu i neki kompjuterski stručnjaci, slikari, književnici, psiholozi. Ne moraju samo da budu ljudi iz podzemlja, koji dominiraju. Rekao bih da ima mnogo interesantnijih karaktera u drugim profesijama. Kad sam radio film „Rane“ dosta sam intervjuisao ljude iz podzemlja. A to su prilično opskurni karakteri, ne mnogo interesantni i inteligentni. Nažalost, dobili su značaj koji im baš i ne pripada po zanimljivosti – kaže na kraju Srđan Dragojević.