Piše: Dragan BURSAĆ (CdM)

“Ne pada na pamet bojovnicima srpskog sveta u Crnoj Gori da prave nekakvu Republiku Srpsku jer je to najobičniji ratom stečeni entitet u Bosni i Hercegovini, a koji ima veze sa republikom u nazivu taman koliko i Andrija Mandić sa evropejstvom. Preciznije, šta će im entitet u Crnoj Gori, kad mogu imati cijelu državu u srpskom okrilju na pladnju.“

Na mini-uređivačkom kolegijumu kolumnista i urednika CDM-a povela se priča da li je u svjetlu svih aktuelnih događaja poređenje Crne Gore sa Republikom Srpskom adekvatno i nije li ono izlizano?

Crna Gora i RS, zapanjujuće sličnosti

Sa jedne strane, nepobitna je činjenica da je četničko-litijaškom kontrarevolucijom još tamo iz avgusta 2020. na vlasti u Crnoj Gori neko, da ne kažem nešto što je najsličnije rukovodstvu RS-a. Dakle, na sceni je gomila prosrpskih desperadosa ovih ili onih boja, koji se drže za suknju ili mantiju crkvenjaka Crkve Srbije, dok čekaju beogradske direktive ne bi li ih predstavili kao svoje lično umovanje i djelovanje na terenu. O mržnji prema NATO paktu, o personalnom nepriznavanju Kosova kao države, o negiranju genocida u Srebrenici ne treba trošiti tastaturu. Ako tome dodamo pusti fakat da se i u Crnoj Gori, doduše sramežljivo i kroz naume pojedinih tužilaca sprema najava svojevrsnog zakona o verbalnom deliktu, situacija je zastrašujuće jednaka.

Na posljetku, ako znate da je novoproglašeni prvi skupštinar Crne Gore, četnički vojvoda Andrija Mandić ideološki (ma šta pričao) kalibriran kao i nekadašnji prvi čekićar u Banjaluci, inače presuđeni ratni zločinac Momčilo Krajišnik, stvari su frapantno iste.

Pa ipak, nije sve identično.

Zašto nije sve isto?

Naprvo, možemo kazati da je priča o “dvije Republike Srpske“ ili o “Južnoj Republici srpskoj na moru“, a što bi bila Crna Gora u srpskom svetu malo passe i to iz dva razloga.

Prvi je očigledan, a to je činjenica da promotori ideje o RS-u na moru nisu više najvažniji politički akteri i njihov narativ je bio više guslarsko-epskog karaktera no što je imao pokriće u realnosti.

Drugi razlog je zapravo mnogo, mnogo strašniji.

A on nam kazuje sljedeće – ne pada na pamet bojovnicima srpskog sveta u Crnoj Gori da prave nekakvu Republiku Srpsku jer je to najobičniji ratom stečeni entitet u Bosni i Hercegovini, koji ima veze sa republikom u nazivu taman koliko i Andrija Mandić sa evropejstvom. Preciznije, šta će im entitet u Crnoj Gori, kad mogu imati cijelu državu u srpskom okrilju na pladnju.

Mandić:Dodik – 1:0

Pa su mnogi zanesenjaci i lošiji analitičari potpuno pogrešno procijenili Mandićev odgovor Dodiku u kome mu je navodno dobrano “spustio“.

A evo o čemu se radi:

Prije desetak dana Milorad Dodik je izjavio da Srbi u ovom vijeku trebaju “formirati jedinstvenu državu, koju bi činile Srbija, RS i Crna Gora, demokratskim putem i političkim mjerama, a ne ratom i ostaviti je budućim generacijama“.

A onda je prvi čekić skupštine Crne Gore “odbrusio“ Dodiku riječima:

“Mi smo živjeli u Jugoslaviji, u različitim republikama. Okvir u kojem ćemo sutra živjeti zajedno je EU. Svi ćemo biti zajedno, uklonit ćemo te granice i živjeti zajedno, a o ideji jedinstvene države Srba treba pitati njenog autora – Milorada Dodika”.

Zaista, čini se da je Andrija Mandić spustio Dodiku i da je tonom kakvog zadnjeg briselskog eurofanatika pokazao gdje ide Crna Gora.

Ali budimo realni, zar zaista vjerujete Mandiću? Naravno da ne!

Sve je do miraza!

E onda pročitajte i shvatite poruku na pravi način. A ispravnim čitanjem bez briselskih naočara uviđate da Mandić poručuje Dodiku kako je Crna Gora država, naravno srpska, a kakva bi drugačija mogla biti, a da je entitet RS, tek bezdržavni entitet. Pa je ovo zapravo nadjebavanje dva velikosrpska baka na brvnu i takmičenje-čiji je veći-identitet dabome. I veći je, da prostite Mandićev. Jer Mandić u budući srpski svet unosi kapital cijele jedne zemlje, a to je Crna Gora, sve sa odličnom geostrateškom pozicijom, dok je RS samo puki polunepostojeći teritorijalni provizorij sa kilimavim da ne kažem zločinačkim temeljima i sa rukovodstvom koje zavisi od kancelarije OHR-a i krvnog pritiska visokog predstavnika.

Pa je ovaj Mandićev odgovor Dodiku zapravo pokazivanje VIP ulaznice Vučiću i dokazivanje da su ipak “praviji“ Srbi u Crnoj Gori u odnosu na “bosančerose“ sa sjevera, koji ni državu nemaju. Pih!

I zaista, ako pogledamo porjektovane darove i miraz u budućem srpskom svetu, zapitajmo se šta to Vučiću i Porfiriju nudi Dodik, a šta Mandić i njegovi dubinski kadrovi?

Dodik, kao što rekoh, nudi tek entitet, nudi svoju klimavu vlast i nudi anahronizam prema Vučiću, što su mu teški faulovi za srpski svet. Sa druge strane Andrija Mandić sad ne nudi ništa, ali zato obećava SVE. A sve nije nikakvih 49 odsto Crne Gore ili ograničena vlast, nego je sve, baš sve. Dakle projektovana cijela Crna Gora pod Crkvom Srbije dabome, sa novim popisnim stanjem naroda da ne kažem građana i na koncu možebitno i novim ustavom. E ako to nije bolji četnički miraz, ne znam šta je onda.

Pa je ona poređenje Crne Gore sa RS-om odista neutemeljeno. Jer mali je RS šta može dobiti Vučić, ako se PES-ovci bolje udruže sa dubinski novopostavljenim bivšim DF-ovicima na terenu.

Staro i novo posrbljavanje

A na koncu ima i onaj treći razlog zašto ne bi trebalo porediti Crnu Goru i RS, a se tiče i istorije i anahronog istoricizma. Posrbljavanje u RS-u je intenzivno počelo još početkom devedesetih kad je nastao entitet ni to mu je bila svrha i sad je nekako na izdisaju. Tačnije sve je posrbljeno i nema više energije za bilo šta. Sve je pretvoreno u unutarsrpski svečetnički galimatijas i kojem bogatiji četnik jeden siromašnijeg.

U Crnoj Gori pak, četnička kontrarevolucija će možda jesti svoju djecu, ali je još mlada, svega tri godine stara. Sisanče među kontrarevolucijama. Presrbljavanjei posrbljavanje je u punom jeku, entuzijazma i korisnih idiota po dubini ne manjka. Što bi se reklo, srbuje se pro bono, što je u RS-u davno prošlo vrijeme. A sa takvom anamnezom, Podgorica ima mnogo bolji rejting u srpskom svetu i zaista je pitanje dana, da ne kažem sata, kad će prestići Banjaluku u srbovanju na duge pruge.

A onda, apsurdno, RS treba da ganja Crnu Goru u tom srbovanju, pa će umjesto Mandiću, Dodiku u beogradskoj centrali biti postavljena neugodna pitanja, šta on to radi glede srpskog sveta osim pustih riječi?

Istorija se zaista ponavlja kao farsa, jer će nekad antifašistička, multinacionalna i ustavno (još uvijek) građanska Crna Gora za Republiku Srpsku postati Republika Srpska, a to nije mali (anti)poduhvat!