Višak kuhinjske soli u ishrani povezan je sa raznim štetnim efektima na zdravlje, posebno na kardiovaskularni sistem.

Natrijum je, naravno, esencijalni mineral, elektrolit koji je neophodan za mnoge fiziološke procese i bez njega ne bismo mogli da živimo. Dio je ekstracelularne tečnosti, ključan je za održavanje ravnoteže tečnosti i kontrolu krvnog pritiska. Štaviše, so doprinosi održavanju acido-bazne ravnoteže (pH vrijednosti) organizma i pomaže u apsorpciji hranljivih materija.

Sve ovo ne bi bilo moguće bez njenih dovoljnih količina, ali su te količine prilično male, pa je zdravoj odrasloj osobi potrebno do dva grama soli dnevno, odnosno manje od pet grama. Kao maksimalno dozvoljeni dnevni unos za zdravu osobu, jeste onoliko koliko stane u jednu kašičicu. Treba reći da se to odnosi na ukupnu so, odnosno na so koja je već prisutna u hrani, a ne samo na dodatu so.

Treba naglasiti da je dobar odnos natrijuma i kalijuma, elektrolita koji je posebno važan za snižavanje krvnog pritiska i zdravlje krvnih sudova, ključan za zdravlje. Dnevno treba da unosimo najmanje 3,51 gram kalijuma, a glavni izvor mu je voće i povrće. Međutim, zbog loših navika u ishrani i okretanja industrijskoj i brzoj hrani koja je bogata solju, mnogi ljudi konzumiraju previše natrijuma (a premalo kalijuma), što može da izazove ozbiljna oštećenja zdravlja.

Visok unos soli može imati višestruke posljedice na ljudsko tijelo, od kojih je jedna zadržavanje tečnosti u tijelu uzrokovano visokim nivoom natrijuma. Zbog toga se povećava zapremina krvi u krvotoku, što stvara dodatni pritisak na krvne sudove i dovodi do povišenog krvnog pritiska, a također može štetiti i mozgu.

Pored toga, višak natrijuma od prekomjerne soli može uzrokovati da krvni sudovi izgube fleksibilnost i postanu čvršći. To otežava protok krvi, a pritisak na sudove se povećava, što opet doprinosi povećanju pritiska.

Bubrezi igraju ključnu ulogu u regulisanju ravnoteže natrijuma u ​​tijelu. Međutim, ako preteramo sa solju, tu ravnotežu možemo poremetiti tako što ćemo primorati bubrege da više rade kako bi uklonili višak natrijuma. Ovako povećano opterećenje može uticati na funkciju bubrega, a posredno i na regulaciju krvnog pritiska.

Sve navedeno pokazuje da dugotrajna prekomjerna konzumacija soli može doprinijeti nastanku hipertenzije, odnosno konstantno visokog krvnog pritiska, a hipertenzija je važan faktor rizika za srčana oboljenja, moždani udar i druge kardiovaskularne probleme. Iz tog razloga se predlaže da se dnevni unos natrijuma ograniči na oko dva grama, a za osobe koje već imaju visok krvni pritisak stručnjaci smatraju idealnim unos 1,5 grama soli dnevno, prenosi živim.hr.