Piše: Viktor IVANČIĆ (Peščanik)

Moja sestrica Damjana je noćas se upiškila u krevet. Mama je ujutro sidila u kužini sa mrgudnom facom. Ona je pila kavicu i uzdisala je. Ja sam sidijo do nje i žnjopao sam kakao sa baškotom. Onda je u kužinu ugibao moj tata. Njega je na stolu čekala čikara sa kavicom. Tata je srknijo jedan jači guc i rekao je: „Uh, dobraaaa…“ Onda je tata zapalijo španjulet. Onda je mama njemu rekla: „Damjanica se sinoć upiškila u krevu!“ Tata je rekao: „Na bava kua? A zašto?“ Mama je rekla: „Neam blage! A pre je ona velika da bi činila pod sebe!“ Onda sam ja rekao: „Upiškila se zbog priče!“

Mama je okrenila se prema meni i pitala je: „Kakve priče?“ Samo tata je u roku odma uletijo: „Aj jedi taj kakao i ne pizdi! Ko tebe šta pita!“ Ja sam mami rekao: „Tata je sinoć Damjanici priča priču pri spavanja!“ Mama je pitala: „Koju priču?“ Tata je meni podviknijo: „Oš više prestat balit, pantagano? E, kako se čovik zajebe u životu! Napravi dite, a dobije cinkaroša!“ Ja sam mami rekao: „Priča joj je priču o Crvenkapici!“

Tata je sidijo na krevi kraj Damjanice i pričao je. Ja sam ležao na drugoj krevi i slušao sam. Tata je govorijo: „I onda je strašni vuk uletija u kolibu i izija je baku!“ Damjana je pitala: „A Clvenkapicu?“ Tata je rekao: „Crvenkapica je uspila uteć! Onda je trkala u selo da zovne upomoć lovca Luku!“ Damjanica je pitala: „I?“ Tata je rekao: „I onda je lovac Luka ubija Crvenkapicu!“ Damjana je zinila: „Kako?“ Tata je rekao: „Lipo! Repetira je dvocjevku i sprašija joj metak u glavu!“ Damjanici je uzletila zbunjoza: „A nije ubija vuka?“ Tata je rekao: „Nije! Ubija je Crvenkapicu! A sa vukom je posli otiša na piće!“

Damjana je piljila u tatu sa razrogačenim očima. Onda je ona rekla: „Mama je juce plicala da je lovac Luka ubija vuka!“ Tata je njoj rekao: „E, to je bilo juče! Al danas je HDZ izabra Turudića za državnog tužioca! Znači, sve se minja! Vuk ostaje živ!“ Onda sam ja sa druge kreve pitao: „Ko je ti Turudić, jebate?“ Tata je rekao: „Turudić je lovac Luka! Samo u prenesenon značenju! Bereš?“ Ja sam rekao: „Ne berem!“ Tata je rekao: „Kako ne bereš, jebaga patak! Kad lupež postane zadužen da lovi lupeže, pozitivni likovi najebu! Kapito? Nema šanse da Crvenkapica preživi bajku! Čiča miča, gotova priča!“ Damjanica je zinila: „Clvenkapica je mltva?“ Tata je rekao: „Totalno! Bog joj da pokoj!“

Mama je koljački gledala u tatu. Onda je ona rekla: „Jebešmi mater ako ti nisi bolestan u glavu!“ Tata je okrenijo se prema meni i rekao je: „Eto, jesi sad zadovoljan, gubo cinkaroška?“ Ja sam šutijo i njupao sam kakao sa baškotom. Tata je meni rekao: „Kad Plenković donese zakon protiv zviždača, neš moć tako srat! Jerbo će te čekat tri godine bajboka!“ Samo onda je mama dreknila: „Tebe bi tribalo poslat u pržun, debilu!“ Tata je raširijo ruke: „Šta san ja kriv?“ Mama je viknila: „Pa nemoš ditetu kroz bajku prepričavat dnevnik, jebaga bog! Takoš joj ditinjstvo pritvorit u horor! Viš da joj je od straja popustila bešikica!“ Tata je raširijo ruke: „Nije joj popustila zbog mene! Nego zbog opće situacije!“

Mama je ostala sa zinutim ustima. Tata je srknijo guc kave iz čikare. Onda je on rekao: „Mora se dite malo očeličit, bogati! Neće živit u Švedskoj, nego u Hrvackoj!“ Mama je dreknila: „Čeliči ti svoju pokojnu mater, a ne moju ćer! I šta sa tin oš reć? Da u Švedskoj lovac ubiva vuka, a u Hrvackoj Crvenkapicu?“ Tata je rekao: „Tačno to! U Švedskoj ima šanse za bajku, a u Hrvackoj nema!“ Mama je podviknila: „Pa si to iša Damjanici tumačit pri spavanja?“ Tata je dignijo bradu: „Nećemo malu odgajat pod staklenin zvonom! Važno je da dica na vrime popiju životnu lekciju!“

Mama je itnila se unazad na katrigi i zlamenovala se od iznereda. Tata je rekao: „Šta se sad duriš, mačak? Pa zar nije strašno šta je HDZ izabra Turudića za tužioca? I sad bi kriminalac triba lovit kriminalce! To znači da je ova zemlja išla u trista pizdi materinih!“ Mama je arlauknila: „Ali šta je to Damjanicu briga, papane?! Pogotovo kad joj rečeš da joj je Turudić ubija Crvenkapicu!“ Tata je rekao: „Pa objasnija san joj da je to preneseno značenje!“ Mama je viknila: „Ne može curica od četri godine skužit šta je to preneseno značenje, jebaga konj!“ Tata je rekao: „Zašto ne može? Damjanica je napredno dite!“ Mama je rekla: „Aha, toliko je napredna da se od vune upišala u krevet!“ Tata je odmahnijo sa rukom: „To je bila početnička nervoza! Drugi bi se na njenon mistu i usrali! Al posli će se naviknit! Evo vidi Robija kako je očvrsnija!“

Ja sam dignijo glavu iz terine sa kakaom i baškotima. Onda sam ja pitao: „Kako san očvrsnija?“ Tata je rekao: „Pa ti si isto sluša priču šta san je priča Damjani! Jel jesi?“ Ja sam rekao: „Jesan!“ Tata je pitao: „I? Jel ti išta bilo?“ Ja sam rekao: „Bija san u totalnon šoku!“ Tata je rekao: „Dobro, al nisi se zbog toga upiškija u krevet!“ Ja sam rekao: „Nisan! Nego san pljunija tati u kavu!“ Tata je u roku munja pogledao u praznu čikaru. Ja sam rekao: „Važno je da roditelji na vrime popiju životnu lekciju!“

Robi K. (IIIa)