“To je strašno šta je uradio sa OSA BiH. Treba da se stidi samog sebe”, izjavio je Michael Murphy, ambasador SAD-a u BiH, u podkastu “Oslobođenja”, komentarišući bezbroj puta javno izneseno “nerazumijevanje” Bakira Izetbegovića zbog čega se Osman Mehmedagić Osmica, bivši direktor OSA BiH, našao na Crnoj listi SAD-a.

Murphy je kazao da izetbegović “treba da se stidi samog sebe šta je uradio sa OSA-om BiH”.

Američki ambasador sigurno nije mislio samo na prisluškivanje sudija i tužilaca u predmetu “Diploma”, zbog čega je Osmica proveo tri mjeseca u pritvoru ili, pak, na stavljanje resursa OSA BiH u funkciju kriminalnih i narko organizacija. Ima tu i mnogo mnogo težih stvari, trenutno nedokučivih, koje bi se morale istražiti do kraja. Kako bi javnost saznala u koje sve svrhe je OSA BiH korištena, a već sada je jasno da je taj aparat korišten za sve drugo sem za ono što mu je ključna namjena.

Jasno je da je Murphy izrekao izuzetno tešku tvrdnju na osnovu podataka koje je dobio od obavještajnih službi SAD-a, koje su najjače na Planeti, a ne na osnovu ličnih saznanja o prisluškivačima postavljenim po produžnim kablovima u prostorijama Suda BiH. Utoliko je njegova konstatacija izuzetno dramatična, jer ukazuje na neslućenu dubinu zloupotreba kojima se dno ne može ni nazrijeti. 

-Kada se sagleda Murphyjeva izjava, nema dileme da on kao najvećeg krivca za teške zloupotrebe OSA BiH, direktno optužuje Izetbegovića kao glavnog kreatora tih podzemnih poslova, piše novinar Slobodan Vasković.

Osmica je tu bio samo alatka; Produžena ruka Izetbegovića, tu nema nikakve dileme. Bilo bi logično da sadašnje rukovodstvo OSA BiH sprovodi internu istragu o teškim zloupotrebama koje su činjene sa Agencijom po nalogu Izetbegovića, uz “ručni rad” Osmanagića. Bilo bi logično da je Izetbegović pod istragom, a ako već nije, da bude u najskorije vrijeme. Vjerujem da ga istraga, ali i mnogo teže pravosudne sankcije neće zaobići. Njegovu “relaksirana” šetnju sa Osmicom, nakon što je pušten iz pritvora, nikako ne vidim kao inat, još manje kao opuštenu, već kao grčevito razmatranje svega onoga što im je iscurilo i što će se tek saznati, poručio je Vasković.