Izmjene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku nisu idealno rješenje, jer ne podrazumijevaju reviziju biračkog spiska i ne rješavaju u potpunosti probleme sa „fantomskim biračima“, ali se pruža mogućnost traženja podataka u izmjenama spiska, kaže gošća „Utiska nedelje“ pravnica Jelena Jerinić, piše Nova.rs.

Njen kolega Tanasije Marinković kaže da je opozicija trebalo da od vlasti dobije još neke uslove kako bi odlučila da na izbore izađe, dok profesorica prava u penziji Vesna Rakić-Vodinelić ocjenjuje da je vladajuća stranka isuviše lako pristala na promjenu da bi joj se moglo vjerovati da će poštovati zakon.

Pravnica i poslanica Zeleno-lijevog fronta Jelena Jerinić kaže da izmjene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku nisu idealno rješenje, ali da se izmjenama pruža mogućnost da se traže podaci o tome kako se promjene u biračkom spisku vrše.

Ona je podsjetila da prijedlog dijela opozicije za izmjene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku nije bio takav kakav je na kraju usvojen, navodeći da se „ne dešava se tako da donesemo papir a oni (vlast) kažu ‘u redu’“.

„Neophodno je da bilo kakav takav predlog usvoji većina u paramentu, išli smo onda sa tim da imamo minimum uvida u to šta se dešava sa biračkim spiskom“, rekla je Jerinić.

„Nije idealno rešenje, nije revizija biračkog spiska i nije u potpunosti rešavanje problema fantomskih birača. Ali jeste neki pomak“, rekla je ona, navodeći da se izmjenama pruža mogućnost da se zatraže podaci o tome kako se promjene u biračkom spisku vrše.

„Nemam uverenje da će nam SNS u potpusnosti dati uvid u birački spisak i u sve malverzacije koje vrše. Ali će nam pružiti mogućnost da na osnovu podataka koje imamo tražimo proveru konkretnih nekih podataka“, precizirala je Jerinić.

Ona ističe da dio opozicije koji na izbore 2. juna izlazi, nije te izmjene predstavio kao rješenje, ali jeste kao prostor za njih „da djeluju i da se i tako bore“.

Profesor Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta i član RIK-a Tanasije Marinković ističe da te izmjene Zakona „u najmanju ruku ništa ne znače“.

On je upitao zašto opozicija nije još nešto dobila, a deo opozicije je odlučio da izlazi na izbore.

Marinković je ponovio nekoliko puta da je neslaganje u okviru koalicije „Srbija protiv nasilja“ po pitanju izlaska na izbore pogrešno urađeno i da nije trebalo da dozvole da se u tom pitanju borbe protiv režima raziđu.

„Jeste važno biti u institucijama i više se vidimo (opozicija) kroz institucije. Ali, ne vidim da je dobar put kojim smo krenuli – ne vidim da izlazak na izbore ne doprinosi smeni Aleksandra Vučića“, ističe on.

Prema njegovim riječima, nije bio zadovoljan kako je koalicija funkcionirala, ali je ocijenio da uprkos tome ona nije išla unazad. Nakon odluke jednog dijela opozicije da izađe na izbore, Marinković je ocijenio da se koalicija „sunovratila“.

„Ne vidim posle toga kada ćemo i kako postići saglasnost koja je formirana potpisivanjem dokumenta Proglasa i da osmislimo dalju borbu“, navodi pravnik.

On dodaje da ne spori da je za političke stranke prirodno da učestvuju na izborima i da im je lakše da grade infrastrukturu učestvovanjem na izborima, ali da ga muči što opozicija nije dobila još nešto od vlasti izuzev izmjena Zakona o biračkom spisku.

Profesorica prava u penziji Vesna Rakić-Vodinelić o izmjenama zakona kaže da je vladajuća stranka isuviše lako pristala na promjenu da bi joj se moglo vjerovati da će poštovati.

Ona ističe da bi „svi dijelovi opozicije“ u predizbornom vremenu trebalo da se fokusiraju na „naš najveći problem – na Aleksandra Vučića“.

Kako kaže, vlast je negirala izbornu krađu od 17. decembra i negiraće „ma koliko očigledna krađa bila“.

„Opozicija ne treba da prihvati njihovu igru i da je shvata ozbiljno“, kaže Rakić-Vodinelić o izmenama Zakona o biračkom spisku.

Podsjeća da u Srbiji postoji gomila normi koje nemaju garanciju i primjene, navodeći kao razlog to što „institucije više ćute nego što bilo šta rade“.

Govoreći o sukobu u opoziciji oko izlaska na izbore, Rakić-Vodinelić navodi da razumije obje strane ali da ne misli da od političke borbe treba da se odustane.

„Mnogo sam izbora izgubila, ali nisam odustala od političke borbe. Ja ću naravno da izađem na izbore“, rekla je profesorica prava u penziji.