U modernom svijetu koji se oslanja na tehnologiju više nego ikad prije, i najmanji prekid u snabdevanju električnom energijom može izazvati ozbiljan kolaps. Danas je region je bio svjedok ovog scenarija kada je kratkotrajni prekid struje prouzrokovao haos i nesigurnost. Kakav to život živimo?

Odjednom, svakodnevne aktivnosti su poremećene: računari su prestali da rade, internet veza je nestala, komunikacija je bila ograničena, a elektronski uređaji su postali beskorisni, piše BN televizija.

Semafori su prestali da funkcionišu, a tuneli su ostali u mraku. Hitne službe su se borile da održe vitalne usluge, dok su građani, mnogi i bez vode i klimatizacije na skoro +40, pokušavali da se nose sa iznenadnim prekidom komfora i sigurnosti.

Svijet je sve više postao zavisan od tehnologije koja je ključna za svakodnevni život, rad i komunikaciju.

“Živimo u digitalnom društvu, u zajednici koja počiva na tom čitavom sektoru. Čini mi se da je najveći kolaps izazvao ne nestanak električne energije nego kolaps u mobilnoj mreži. Pale su društvene mreže”, kaže sociolog Vladimir Vasić.

“Stvari su drugačije funkcionisale prije 30 godinaodina. Nama je sada stao posao potpuno. Nešto što se čini kao banalna stvar i nešto što uzimamo zdravo za gotovo, kao što je električna energija, može da dovede do ozbiljnih problema”, dodaje sociolog Mirjana Čeko.

Dok su tehnološki napredak i digitalizacija doneli brojne prednosti, istovremeno su uveli i ranjivost u naše društvo.

“Sjedeći sa kolegama čula sam pozive njihove djece koji su doživjeli prave panične napade zbog nestanka struje, zbog toga što nema interneta, televizije... zaista mislim da to postavlja pitanje šta je to važno. Zar je moguće da smo se našli u društvu koje ne može nekoliko sati da provede bez električne energije i da mladi ljudi, djeca, ne mogu da nađu neki drugi način zabave da prevaziđu taj period koji neće sigurno potrajati tako dugo”, upitala je Čeko.

Starije generacije ovakve situacije ipak možda malo bolje podnose.

“Sa druge strane to možda i vraća ljude u onaj neki ratni period kada se ljudi podsjećaju tih nekih strahova i vraćaju se u period blokade čitavog društva. Zato su možda, za ta neka dva sata, počele da provijavaju neke informacije o nekim napadima, o nekim velikim sabotažama”, navodi Vasić.

Dok tehnologija nastavlja da se razvija, važno je da prepoznamo u šta se pretvaramo mi ljudi.