Smrtnost od virusa Marburg iznosi zastrašujućih 90 odsto, u pojedinim zemljama proglašena je nova epidemija i ona se širi, a strahuje se da je ovaj virus stigao i u Europu, tačnije u Njemačku.

U pitanju je jedan od najopasnijih virusa, a profesor doktor Darko Nožić objasnio je kako se zaraza prenosi i kako izgleda liječenje.

Podsjetimo, policija u Hamburgu naredila je prije pet dana hitnu evakuaciju voza koji je stigao iz Frankfurta zbog sumnje da su dvije osobe u kompoziciji zaražene Marburg virusom. Putnici su se zabrinuli zbog toga što su jedan student i njegova devojka imali simptome koji su ličili na tešku prehladu. Policija je odmah reagovala evakuacijom voza i zatvaranjem dva željeznička kolosijeka na hamburškoj stanici, a uskoro su na mesto događaja došli i vatrogasci kako bi pružili dodatnu podršku.

Kako je pojasnio dr Nožić, Ruanda je trenutno u epicentru epidemije. Trenutno ima oko 40 oboljelih, a čak 20 njih je preminulo.

"Postoji protokol koji se mora poštovati kada neko dođe iz Ruande sa temperaturom. Takve osobe moraju biti podvrgnute tromjesečnoj izolaciji. Inkubacija traje do tri sedmice. Oboljeli se liječe, dok se oni koji su bili u kontaktu sa zaraženima ili se sumnja da će oboljeti stavljaju u karantin. Najduži period inkubacije je tri sedmice, što znači da su ljudi koji su bili u kontaktu sa zaraženima pod rizikom," objašnjava dr Nožić.

On dodaje da je strah velik, jer je Marburg trenutno najsmrtonosnija infektivna bolest. Procenat smrtnosti varira od 20 do 90 posto u zavisnosti od nivoa pružene medicinske pomoći.

Dr. Nožić ističe da virus Marburg nije kapljičan i da se ne prenosi kao korona.

"Nije to korona. Najopasniji su virusi poput variola vere, ali su i oni kapljični. U slučaju Marburga, potreban je direktan kontakt, posebno među radnicima koji brinu o oboljelima. Ipak, moguć je i indirektni prenos, jer virus može preživjeti na površinama.

Ako neko krene da kiše, kašlje ili malo prokrvari, virus može ostati aktivan do pet dana, pa ako se neko nasloni i protrlja oči, može se indirektno zaraziti. Ipak, ovaj način prenosa nije intenzivan kao kod respiratornih virusnih infekcija, što je sretna okolnost. Najbrže se šire tipovi gripa i korona virusi, dok ovde ipak zahtijeva blizak kontakt", rekao je dr Nožić i dodao:

"Da bi se virus prenio, potrebna je neka rana ili povreda. Sluzokože su osjetljive, a polni odnos također predstavlja blizak kontakt. Dodir sa pljuvačkom ili krvlju predstavlja put prenosa," objasnio je dr Nožić i kaže da epidemija sada traje, treba izbegavati Ruandu kao zemlju za putovanje.

"Od 1967. godine do danas u Africi je bilo desetak epidemija, a oboljelo je između 500 i 1.000 ljudi. Epidemije se javljaju svakih nekoliko godina" dodao je doktor.

Kako pojašnjava doktor, s obzirom na to da se hemoragijska groznica (a ovaj virus se ranije nazivao i marburška hemoragijska groznica) u nekoj drugoj fazi bolesti karakteriše masovnim krvarenjem, kako na koži, tako i unutar unutrašnjih organa, u takvim slučajevima, neophodno je dati transfuzije krvi i eritrocita kako bi se spasio bolesnik. Zbog ovoga, smrtnost može iznositi od 20 do 90 procenata.

"Gubitak krvi može biti značajan, ali to zavisi od individualnog slučaja. Ova bolest je slična mišijoj groznici i spada u grupu hemoragijskih bolesti. Liječio sam oko dvadeset pacijenata sa ovim stanjem. Tokom liječenja, javljaju se masovna krvarenja, podlivi, a krvarenja se mogu dešavati u bubrezima, jetri i crijevima, što dovodi do krvavih stolica. Iako je mišija groznica retka, ona postoji", pojašnjava on.

Dr Nožić ističe da je potrebno ponašati se u skladu sa epidemiološkom situacijom u zavisnosti gdje se čovjek nalazi, piše Blic.