Srbija je upravo ostala bez jednog od najtalentovanijih mladih golmana koje Evropa ima - Amila Šiljevića (18), koji je odlučio da brani boje Bosne i Hercegovine, prenosi portal Sandžakdanas.rs.

Rođen u Njemačkoj, ali porijeklom iz Brodareva kod Prijepolja, Amil je odrastao uz priče o rodnoj grudi svojih roditelja. Iako Srbija voli da se kiti talentima, kad treba da ih prihvati u reprezentaciju - pogotovo ako nose ime i prezime koje nije “uobičajeno” za beogradske salone - često se prave da ih ne vide. Tako je bilo i sa Šiljevićem.

U Frankfurtu je već standardan u U19 timu moćnog Eintrachta, trenira sa prvotimcima, sjedi na klupi u Bundesligi i Ligi Evrope, među rezervama za mečeve protiv Rome, Tottenhama, Ajaxa... a Srbija? Srbija je čekala, ili možda samo ignorisala.

Emir Spahić, bivši reprezentativac BiH i sada direktor reprezentacije, prepoznao je ono što srbijanski selektori nisu htjeli ili smjeli da vide - budućeg golmana evropskog kalibra. I ubijedio ga je da obuče dres Bosne i Hercegovine. Uskoro bi trebalo i formalno da dobije pasoš BiH, jer ga, osim porijekla, s tom državom dosad nije vezivalo mnogo. Osim onog najvažnijeg - prihvaćenosti.

I sad kada čitamo naslove da je “BiH ukrala golmana Srbiji”, postavlja se jedno jednostavno pitanje: kako neko može da ti nešto ukrade, ako to nikad nisi istinski želio da zadržiš?

Ovo nije prvi put da se ovako nešto dešava. Mnogi momci iz Sandžaka odustaju od dresa Srbije jer ne žele da budu ukras u timu koji ih ne poštuje. Godinama se trpe predrasude, ignorišu vrhunski talenti, i gubi ono što bi mogla biti osnova jedne moderne, jake, multietničke reprezentacije.