Kafa može poboljšati vašu efikasnost i raspoloženje, ali i preopteretiti hormone stresa te poremetiti ritam spavanja – sve zavisi od toga kada je pijete.

Ljubitelji kafe dobro su upoznati s njenim uticajem – od narušavanja ritma spavanja i hormonske ravnoteže, do poboljšanja metabolizma i fizičkih performansi.

Ipak, jedna stručnjakinja predlaže da prvu šoljicu popijete sredinom do kasnije ujutro, kako biste maksimalno iskoristili prednosti kofeina, a istovremeno umanjili negativan uticaj na san.

Nutricionistkinja Nikola Ladlam-Rejn objasnila je kako to funkcioniše:

– Najbolje vrijeme za ispijanje kafe je obično sredinom do kasnije ujutro, dakle otprilike između 9:30 i 11:30. To je period kada nivo kortizola počinje da opada. Pijenje kafe odmah nakon buđenja može smanjiti njen efekat, jer je kortizol (hormon budnosti) prirodno visok u ranim jutarnjim satima. Kafa popodne i dalje može pružiti dodatnu energiju, ali je najbolje izbjegavati je prekasno tokom dana, naročito ako ste osjetljivi na kofein. Kofein može imati različit uticaj na različite ljude, pa ako vas čini nervoznim ili uznemirenim, najbolje je da ga izbjegavate – rekla je ona.

Ladlam-Rejn ističe da kofein obično ostaje aktivan u tijelu oko pet do šest sati. To znači da čak i popodnevna šoljica kafe može uticati na vas duboko u večernje sate.

Preporučuje da se unos kafe prekine najkasnije oko tri sata popodne, kako ne bi došlo do ometanja ritma spavanja. Iako se ovo prvenstveno odnosi na kafu sa kofeinom, čak ni bezkofeinska kafa ne daje potpuno „zeleno svjetlo“ za konzumaciju tokom večeri.

– Bezkofeinska kafa sadrži veoma male količine kofeina (obično 2–5 mg po šoljici, u poređenju sa 70–150 mg u običnoj kafi). Iako je malo vjerovatno da će uticati na san kod većine ljudi, oni koji su vrlo osjetljivi na kofein možda ipak treba da budu oprezni kada je piju pred spavanje – dodaje nutricionistkinja.

Osim što podiže nivo energije i kortizola, kafa može donijeti i određene zdravstvene koristi.

– Kafa je jedan od najvećih izvora antioksidansa u ishrani, a oni pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa i upala. Kofein može pomoći u poboljšanju fokusa, pamćenja i brzine reakcije. Redovno konzumiranje kafe takođe je povezano sa smanjenim rizikom od neurodegenerativnih bolesti, poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Kofein može blago povećati brzinu metabolizma i sagorijevanje masti, što ga čini potencijalnim saveznikom u kontroli tjelesne težine kada se kombinuje sa uravnoteženom ishranom i fizičkom aktivnošću. Redovni konzumenti kafe izgleda imaju manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, vjerovatno zbog uticaja na osjetljivost na insulin. Kafa takođe može povećati proizvodnju dopamina, što može doprinijeti poboljšanju raspoloženja i smanjenju rizika od depresije – pojasnila je nutricionistkinja.