Piše: Andrej NIKOLAIDIS (CdM)

Napokon je to rekao i Zdravko Krivokapić: Crnom Gorom se vlada iz Beograda a BIA razvaljuje vladu i predsjednika. Evo: https://www.cdm.me/politika/krivokapic-stvarni-sef-vlade-je-van-crne-gore-govorio-sam-spajicu-i-milatovicu-da-ih-ometaju-bia-i-srpski-svet/

Fil Spektor. Tako se zvao genijalni muzički producent koji je šezdesetih izumio Wall of Sound – zvučni zid, nepobojnu zavjesu od zvuka. Bez Spektora, ne bi bio moguć shoegaze, samim tim ni dream pop, a ni The Raveonettes, čije je ime posveta Spektorovim girl-bandovima.

Razumijem da fanovi Stoje i Seke Aleksić zbog toga neće noćima oka sklopiti, a i ako im san padne na oči sanjaće crno i zlatno, kako na nekoj dalekoj rijeci u kao gavran crnoj noći zlatno plamti neki zapaljeni splav, ali svako onaj ko ima iskustvo sa depresijom zna koliko puta je ostao u životu (samo da bi se kasnije kajao zbog toga) zato što je sa zvučnika dopirao tračak svjetla koji se, nejasno kako, nejasno zašto, probio kroz krošnje stravične šume i pritom raskrčio maleni proplanak okružen stablima, gdje prikupio si snagu da, iako je ustrajnost lišena smisla, zapanjen činjenicom da na svijetu postoji ljepota, nastaviš dalje: nešto kao pop-Lichtung.

Bez Spektora, dakle, ne bi bilo ovoga:

Ni ovoga:

Wall of Lie, Zid laži. Tako se zove, ili bi se trebao zvati, zastor satkan od izmišljotina, distrakcija, strategija prikrivanja što ga, kao pauci izmiljeli iz najmračnijih rupa, što šire zadah truleži i raspadanja, pletu političari, aktivisti i propagandisti; zastor satkan tako da kroz njega ne prolazi svjetlost, a kamoli pogled na istinu koju ovaj skriva – zapravo drži u zatočeništvu.

Kad je tako – a samo i uvijek je tako – zaludno je govoriti istinu.

Stari su Grci znali za razliku između dokse i episteme. Prvo je javno mnenje. Drugo je znanje. Prvo je ono što se ljudima čini da jeste, ono što bude prihvaćeno. Drugo je pretpostavka vrline. Dobru vladavinu zasnivaš na drugom, ne na prvom, kao što čine populisti.

Zdravko je prešao put od dokse do episteme: od „naaaarod je rekao svoje“ do toga da BIA i neko van Crne Gore taj naaaarod usmjerava onako kako se vlada lutkarskim pozorištem, pa iz naaaaroda progovara trbuhozborac.

Da skratimo: Zdravko sad priča ono što smo mi zborili od prvog dana litija. Kao što to sada pričaju i oni koji su otpali iz URA-e. Dok smo mi to govorili, proglašavani smo za fašiste i sluge organizovanog kriminala. No bilo je tako očigledno šta se dešava, da je nama bilo nejasno kako to nije očigledno svima.

Isto tako: da bi se razumjelo, zapravo konstatovalo da je Crna Gora dio „srpskog sveta“, nije potrebna nikakva interpretativna potentnost: pa to je objavljeno na sva zvona, u najgledanijim/najčitanijim beogradskim medijima. Nije to bila tajna. Nije bilo ničega što treba razotkriti, ničega do čega treba doprijeti. Trebalo je samo konstatovati ono što ti je bilo pred očima. Trebalo je samo ne zažmiriti.

Ali Zid laži je učinio svoje. Ljudi će najlakše prihvatiti laž koju žele da čuju. Tako su prihvatili laži da BIA ne samo da ne ruši Mila, nego mu pomaže da ostane na vlasti. Tako su prihvatili laž da se Vučić nakon avgusta 2020. ne petlja u unutrašnje stvari Crne Gore. Tako su prihvatili laži da BIA ne upravlja ovom zemljom; da ova zemlja nije kolonija; da je crnogorski nacionalizam (a đe vi je taj strašni nacionalizam danas, oca vi jebem lažljivoga) brat blizanac srpskome, i jednako opasan kao ovaj; da SPC ima „emancipatorski potencijal“; tako su, kao nosač aviona, lansirali i Miodraga Lekića i Dritana i Gojka Perovića…

No Zid laži nije jedan, no ih je u ovoj zemlji mnogo više. Kafka je tvrdio kako se od laži gradi poredak u svijetu. To svakako važi za Crnu Goru. Sakriven iza zida laži o skorom ulasku u EU, PES ćutke prima šamare od Fronta, zato što niko ne zna koliko Fronta ima u PES-u. Iza svoje verzije toga zida skrivene su i nacionalne partije manje brojnih naroda, koje crpe privilegije dok se navodno žrtvuju za evropsku budućnost.

Slične je građe i zid iza kojega su skrivene ambasade Kvinte, koje su Vučićeve ljude pustile da preuzmu skupštinu, pravosuđe, policiju i vojsku, a potom nečinjenjem praktično pomogle da ti isti ljudi postave i ojačaju strukture za sprječavanje ulaska Crne Gore u EU, kao što sada sa kolektorom radi Knežević…

Skrivene iza bajke o jedinstvu i koordinisanom otporu, partije opozicije kriju da je to bila i ostala strategija poraza. No oni bi radije poraz koji njima donosi novac iz državnih fondova za partije i punu kontrolu nad gubitnicima, nego radikalnu demontažu onoga što će, ne bude li radikalnih promjena, nesumnjivo biti poraženo i 2027.

Ako ovdje ima nekoga ko je spreman učiti na greškama, evo zavjese laži koja mene najviše brine…

Kada su odlučili da Dritana postave za premijera – koga su pitali? Tako je, nikoga. Nego su uradili sve što su mogli da ućutkaju nas nekoliko koji smo upozoravali da će to donijeti katastrofu. Na tribini u hotelu „Podgorica“ njihovim sam ljudima rekao da je Dritan na mjestu premijera najgluplja odluka u nažalost dugoj i bogatoj istoriji glupih odluka. Rekao sam im da radi dila sa Dritanom razbijaju blok sa partijama manje brojnih naroda, koji se do tada držao. Oni su ga skršili i manjine kao na ovalu predali drugoj strani, da bi poslije pljuvali po njima. Kao da su manjine ker koji će da se vrati gazdi kad ovaj zvizne.

Za premijera su postavili čovjeka koji je, kako je svjedočio šef BIA-e Vulin, bio „pod mjerama“ srpske službe. Taj čovjek je, naravno, i učinio ono zbog čega je doveden – potpisao je Temeljni ugovor. A da bi za premijera postavili tog čovjeka, koga su srušili? Jeste: Zdravka, koji je odbio potpisati Temeljni.

Šta se onda desilo? Je li bilo velikih protesta? Nije. Jesu li partije opozicije mobilisale svoju infrastrukturu i svu energiju usmjerile na artikulaciju revolta? Nisu. A zašto nisu?

Šta sad rade: uče nas kako one koji su držali skute čovjeku pod mjerama BIA-a treba inkorporirati u „jedinstveni blok“, jer „treba nam svaki glas“. Eto vam ih, vodite ih doma. Usput pumpaju još jednog potencijalnog budućeg lidera pod mjerama BIA-e.

I naglas sanjaju o famoznom „spasonosnom“ jedinstvu, u koje će uvredama, lažima i optužbama za izdaju utjerati svakoga ko se usudi da posumnja u bajku.