Drugi godišnji ministarski sastanak o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan održan je prije dva dana u Dubrovniku, u okviru Berlinskog procesa. Pod sloganom „Sustainable Western Balkan Six – Moving the Green Agenda Forward“, sastanku su prisustvovali ministri država Zapadnog Balkana, predstavnici Evropske komisije, zemalja članica EU, te regionalnih organizacija i civilnog društva.

Sastanak je organizovao Savjet za regionalnu saradnju (RCC) u partnerstvu sa njemačkim Ministarstvom za ekonomsku saradnju i razvoj i uz podršku Evropske komisije. Učesnici su razgovarali o dosadašnjem napretku u sprovođenju akcionog plana za Zelenu agendu i definisali naredne korake u pravcu ostvarivanja ciljeva ugljenične neutralnosti do 2050. godine, u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom.

Na ovom važnom sastanku, međutim, nije bilo predstavnika Bosne i Hercegovine. Iako su na vrijeme dobili poziv organizatora, iz Ministarstva vanjskih poslova BiH, tačnije u kabinetu ministra Elmedina Konakovića, propustili su blagovremeno imenovati osobu koja bi predstavljala našu državu u Dubrovniku, pa je tako stolica rezervisana za predstavnika iz Bosne i Hercegovine jedina ostala prazna među šestorkom Zapadnog Balkana!

Bosna i Hercegovina, kao jedna od šest zemalja Zapadnog Balkana, aktivno je uključena u proces implementacije Zelene agende i ima obavezu da doprinosi regionalnim naporima ka održivom razvoju i usklađivanju sa standardima Evropske unije u oblasti zaštite okoliša, klimatskih politika i cirkularne ekonomije. S obzirom na značaj Drugog ministarskog sastanka u Dubrovniku, bilo je od ključne važnosti da naša zemlja ima svog predstavnika na ovom visokom političkom forumu, kako bi aktivno učestvovala u usvajanju Dubrovačke deklaracije i doprinijela razvoju regionalnih politika, ali i osigurala zastupljenost svojih interesa i potvrdila posvećenost sprovođenju Zelene agende za Zapadni Balkan.

Prisustvo predstavnika BiH u Dubrovniku predstavljalo bi važan korak u jačanju uloge države u regionalnim i evropskim procesima zelene tranzicije, pa je stoga potpuno neobjašnjiv ovakav nemaran odnos nadležnih u Ministarstvu vanjskih poslova za koje, čini se, ovakve teme nisu na listi prioriteta, uprkos tome što implementacija Zelene agende predstavlja jedan od glavnih zahtjeva Evropske komisije u procesu evropskih integracija Bosne i Hercegovine. Odsustvo predstavnika BiH u Dubrovniku nije prošlo nezamijećeno među ostalim učesnicima sastanka, a s obzirom da su na forumu bili prisutni i zvaničnici Evropske komisije i EU, ovakav ignorantski odnos MVP BiH im je sasvim dovoljno rekao o „posvećenosti“ bh. institucija evropskom putu i konkretnim zadacima koji se postavljaju pred domaće predstavnike vlasti. Postavlja se pitanje da li ministar Konaković uopće zna šta i kako rade, ili bolje rečeno šta ne rade, njegovi najbliži saradnici?!

Podsjetit ćemo da je 10. novembra 2020. godine, na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji, šest zemalja Zapadnog Balkana postiglo ključnu prekretnicu potpisivanjem Deklaracije lidera o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, čime su uskladile svoju stratešku viziju s Evropskim zelenim planom (European Green Deal). Ova posvećenost dodatno je potvrđena na Samitu EU–Zapadni Balkan u Brdu kod Kranja u oktobru 2021. godine, kada je i zvanično usvojen Akcioni plan za implementaciju Sofijske deklaracije (2021–2030). Akcioni plan prevodi visoke političke obaveze u konkretne mjere, s jasno definisanim vremenskim okvirima, odgovornim institucijama i snažnim okvirom za koordinaciju i praćenje. Njegovi najvažniji dijelovi upućuju na postepeni prestanak korištenja uglja, naplatu emisija gasova sa efektom staklene bašte i kontrolu zagađenja okoline.

Za ove aktivnosti su planirana sredstva za Zapadni Balkan od 2021. do 2027. godine u iznosu od devet milijardi eura. Nažalost, proces energetske tranzicije na koju se obavezala Bosna i Hercegovina i dalje se provodi sporo i inertno. Ovakav odnos bh. vlasti za posljedicu ima i to da Bosna i Hercegovina više ne može računati na novac iz Evropske unije za velike energetske projekte, osim kroz Plan rasta za Zapadni Balkan. Konkretno, Bosna i Hercegovina mora provesti više od stotinu reformi kako bi dobila EU novac i pri tome se fokusirati na "zelenu" i digitalnu tranziciju, zaštitu osnovnih ljudskih prava, te razvoj poduzetništva i ljudskog kapitala.

Domaće vlasti su ranije najavile da će reformirati tržište rada, ali i uskladiti zakone o energetici s EU standardima i razvijati obnovljive izvore energije. Najavili su i da će "prilagoditi tržišnim uvjetima" sadašnje niže cijene električne energije za domaćinstva, ali i ugasiti termoelektrane do 2050. godine, koje trenutno proizvode više od dvije trećine struje. Sve navedeno i dalje ostaje tek u sferi ambicioznih ideja bez ikakvog konkretnog plana za realizaciju, a najnovija blamaža sa odsustvom predstavnika BiH u Dubrovniku je još jedan upisani debeli minus za našu državu u Evropskoj komisiji.

Na ovogodišnjem sastanku, u odsustvu predstavnika naše zemlje, usvojena je Dubrovačka deklaracija koja potvrđuje zajedničku posvećenost implementaciji ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan. Uz deklaraciju je usvojeno i pet ključnih dokumenata usaglašenih na regionalnom nivou: revizija regionalnog akcionog plana, mapa puta za adaptaciju na klimatske promjene, Regionalni akcioni plan za prevenciju zagađenja od plastike, Regionalni strateški plan za biodiverzitet te Izvještaj o implementaciji Zelene agende za 2024. godinu.

(M. Radević)