Godinu i pol dana trajale su rasprave, demonstracije, donesen je lex specialis, pokrenut postupak Tužiteljstva za organizirani kriminal… sve su to bile epizode sage oko zgrade Generalštaba, monumentalnog djela arhitekta Nikole Dobrovića, razorenog u NATO bombardiranju SR Jugoslavije 1999. godine.

Svjedočili smo i tumačenju predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je patetično, kako to samo on zna, kazao da bi „volio“ da mu se sudi za zgradu Generalštaba koji želi srušiti, jer „ništa ružnije“ nikada nije izgrađeno. I sve to kako bi najavljeni investitor, Jared Kushner, zet američkog predsjednika Donalda Trumpa, odustao od gradnje luksuznog stambenog kompleksa i hotela s kockarnicom preko puta zgrade Vlade Srbije.

U ponedjeljak je i Tužiteljstvo za organizirani kriminal (TOK) podiglo optužni prijedlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića, njegove tajnice u ministarstvu, kao i čelnih ljudi republičkog i gradskog zavoda za zaštitu spomenika. Tužiteljstvo vjeruje da su oni zloupotrijebili službeni položaj i falsificirali dokumentekako bi ukinuli status kulturnog dobra zgradama Generalštaba.

U međuvremenu, oglasio se i lider Demokratske stranke Srđan Milivojević.

-Posle najave bivšeg predsednika Srpske napredne stranke, Aleksandra Vučića, da će lično podneti krivične prijave protiv svih koji su sprečili uništavanje kulturnog dobra pod zaštitom države, obaveštavam ga da sam na osnovu svojih Ustavnih ovlašćenja i poslaničke zakletve ja jedan od onih koji je sprečio novo poniženje Srbije u njegovoj režiji. 

SRĐAN MILIVOJEVIĆ (Screenshot)

Pozivam ga da odmah ode u Tužilaštvo za organizovani kriminal i podnese prijavu, ali da povede računa da ne dođe istog dana kada stugnu nove Sky prepiske. Možda dežurni tuzilac obavesti javnost da je došao Oskar da se preda, poručio je Milivojević.

„Slobodna Bosna“ saznaje ime još jednog od „krivaca“ za Kushnerovo odustajenje od Vučićevog mega-projekta u Beogradu.

U međunarodnoj politici kredibilitet se ne gradi namjerama, već upravljanjem rizicima. Postoje trenuci kada povlačenje ne predstavlja uzmak, već stratešku korekciju, kazao je za „Slobodnu Bosnu“ politički analitičar i srbijanski disident Boban Bogdanović, koji nam je otkrio da je bio u komunikaciji sa kompanijom Jareda Kushnera, zeta Donalda Trumpa.

- Ukoliko se pokaže da je moja komunikacija sa kompanijom koja je zastupala interese Jareda Kushnera doprinijela odluci da se odustane od projekta na lokaciji Generalštaba u Beogradu, taj ishod ne posmatram kao lični uspeh niti kao političku pobedu, već kao racionalno prilagođavanje nastalom sistemskom riziku.

Predmetna komunikacija nije sadržavala pretnje niti ideološke poruke. Bila je to procena rizika. U njoj sam jasno i činjenično ukazao da bi nastavak projekta, u trenutku kada se Srbija suočava sa verodostojnim navodima o institucionalnim zloupotrebama, falsifikovanju dokumentacije i visokom nivou korupcije, neminovno proizveo tri nivoa posledica: pravne, političke i reputacione, kaže nam Bogdanović, te objašnjava posljedice:

PLAN USPIO

Pravne — jer bi svaki strani subjekt uključen u takav aranžman bio izložen mogućem međunarodnom nadzoru, sekundarnoj odgovornosti i dugotrajnoj pravnoj neizvesnosti.

Političke — jer bi se projekat tumačio kao spoljnopolitička podrška duboko kompromitovanom sistemu vlasti.

Reputacione — jer bi se percepcija posrednog ili neposrednog američkog učešća dovela u vezu sa aferom koja daleko prevazilazi lokalni kontekst.

Ovo nikada nije bio samo investicioni projekat. On je od samog početka bio instrumentalizovan. Mehanizam putem kojeg je aktuelna vlast u Srbiji, predvođena Aleksandrom Vučićem, nastojala da iskoristi privatni kapital i lične mreže kako bi obezbedila političku toleranciju — ako ne i naklonost — delova američkog političkog ekosistema. Takvi aranžmani ne pripadaju sferi razvoja. Oni pripadaju sferi transnacionalnog klijentelizma.

Iz te perspektive, povlačenje projekta nije bilo samo razborito — bilo je nužno. Ne zato što Srbiji nisu potrebne investicije, već zato što nijedna održiva investicija ne može biti zasnovana na proceduralnim manipulacijama i institucionalnom izvrtanju. Projekti koji zavise od suspendovanja zakona, brisanja zaštićenog kulturnog nasleđa i savijanja regulatornih okvira ne stvaraju stabilnost — oni samo odlažu krizu, navodi Bogdanović te okriva šta se događalo iza zatvorenih vrata.

-Zbog toga sam pozvao na povlačenje iz tog aranžmana. Ne kao čin protiv Srbije, već kao odbranu principa: da Srbija mora imati priliku da se sama, bez međunarodne izolacije od odgovornosti, suoči sa sopstvenim korupcionaškim aferama. Strani akteri koji u takvim trenucima ostaju uključeni ne neutrališu nestabilnost — oni je nasleđuju.

Ukoliko je američka strana to prepoznala i u skladu s tim postupila, takva odluka zaslužuje priznanje. Sjedinjene Američke Države ne mogu verodostojno zagovarati vladavinu prava u inostranstvu, a istovremeno selektivno zatvarati oči tamo gde politička pogodnost interveniše. Ćutanje pred korupcijom nikada nije neutralno. Ono se tumači kao saglasnost.

Reakcije koje danas dolaze iz Beograda - pretnje tužbama, krivičnim prijavama i koordinisane medijske kampanje - ne opovrgavaju ovu procenu. Naprotiv, one je potvrđuju. Vlasti koje su sigurne u zakon odgovaraju dokumentima. Vlasti koje su nesigurne odgovaraju pritiscima.

Ukoliko dođe do pokušaja kriminalizacije, zastrašivanja ili konstruisanja optužnica protiv mene ili drugih ljudi koji su doprineli zaustavljanju ovog projekta, u potpunosti sam spreman da bez zadrške stavim na raspolaganje kompletnu prepisku, uključujući i celokupan sadržaj pomenutog pisma, domaćim i međunarodnim istražnim organima. Ne kao čin odbrane, već kao čin transparentnosti.

BOBAN BOGDANOVIĆ (Screenshot)

U stabilnim sistemima, dokumenata se niko ne plaši. Plaše ih samo aranžmani koji ne mogu da izdrže proveru.

Ako je ovaj projekat zaustavljen, to nije poraz razvoja. To je odlaganje jedne strateške greške. A u regionu opterećenom nerešenim odnosima moći i krhkim institucijama, takva odlaganja često predstavljaju najodgovorniji oblik napretka, zaključio je Bogdanović.

(M.I.)