"Porodicu su pozvali Albanci iz sela, nije jasno kako su uopšte došli do broja telefona. Dali su besu da oni nisu ubili Miloša Vlaškovića, zakleli se na hleb i so i rekli da porodica može da dođe kad god hoće na njegov grob. Onda se ispostavilo da su ga ubila dvojica rezervista Vojske Jugoslavije, koji se i danas slobodno šetaju", kaže za portal Nova.rs rođak ubijenog Miloša Vlaškovića koji živi u inostranstvu.

Tadašnja Vojska Jugoslavija već se povlačila sa prostora Kosova i Metohije, nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma 9. juna, ali mir se još nije u potpunosti vratio. Srbi su uglavnom išli sa vojskom, Albanci su počeli da se polako vraćaju. Selo Mazgit, kraj Obilića, bilo je uglavnom pusto tog 16. juna 1999. godine, kada je, na papirima, zavladao mir. Ali, taj mir je prekinut rafalima. Žrta je bio penzionisani policajac Miloš Vlašković, koji je pogođen sa 16 metaka, takoreći streljan.

„Miloš je otišao u selo, odakle je bio rodom, iako je imao stan u Prištini. Tamo je provodio svako leto, imao je voćnjak, voleo je da radi u voćnjaku, to ga je smirivalo. Bio je učitelj po obrazovanju, ali su ga angažovali iz MUP Srbije, jer im je trebao obrazovan kadar. Vremenom je postao šef analitike onoga što se tada zvalo pokrajinski Sekretarijat unutrašnjih poslova. Ali, nije strahovao za život, zato je otišao u selo i nije odmah otišao za Srbiju. Albanci koji su izbegli počeli su da se vraćaju u selo, koje je bilo većinski albansko“, poinje svoju priču blizak rođak ubijenog Miloša Vlaškovića, koji se u međuvremenu odselio u inostranstvo.

Sledeće što je porodica Vlaškovića čula je da je Miloš ubijen. Izrešetan sa 16 metaka iz automatske puške. Onda je usledio poziv koji nisu očekivali.

„Neko ih je pozvao uveče. Ispostavilo se da su to Albanci, meštani. Glavešine najuglednijih albanskih porodica iz tog mesta dali su reč da njihovog uvaženog komšiju Miloša nije ubio niko od Albanaca iz sela. Čudili su se kako su ih uopšte pronašli u Beogradu. Onda su počeli da se raspituju šta se tačno dogodilo tog 16. juna, nedelju dana nakon što je potpisan sporazum o primirju“, kaže sagovornik portala Nova.rs.

Ispostavilo se da su u Miloša, penzionisanog policajca, pucali pripadnici Vojske Jugoslavile, a kasnije će se utvrditi i njihov tačan identitet. U pitanju su bili pripadnici rezervnog sastava, koji su bili stacionirani u obližnjem selu Miloševa. Dvojica od njih su se iskrali i krenuli u pljačku. Nije jasno kako njihov komandant nije primetio da mu nedostaje vojska. Dvojica osumnjičenih krenuli su da pljačkaju pred povlačenje.

„U jednoj kući u Mazgitu zatekli su dvojicu braće Šalja, koji su se vratili da obiđu kuću, pre nego što dovedu porodicu. Jedan od braće je otišao do komšije, Miloša, penzionisanog policajca da potraži pomoć i Miloš se, naravno odazvao. Ušao je u kuću i povikao na naoružane uniformisane ljude. Jedan od njih ga je udario kundakom i srušio na krevet. Onda su ga izrešetali. Pogođen je sa 16 metaka. Onda su pobegli“, kaže rođak. Obojica braće Šalja su preživeli, onaj ko je hteo da ih zaštiti – nije.

Slučaj je prijavljen policiji i to inspektorima Odseka za istraživanje ratnih zločina. Policajci, da li zbog toga što im je ubijen biviši kolega, ili zato što su svojski radili svoj posao, saslušali su nekoliko svedoka, uključujući i braću Šalja. Njih dvojica su svedočila preko video-linka, jer su bili suviše uplašeni da dođu u Beograd. Bilo je i drugih svedoka i osumnjičeni su identifikovani kao Zorana V. i Radoja R.

„Istraga je bila završena, očekivalo se hapšenje i suđenje, ali onda se desilo nešto čudno, te 2015. godine. Tužilaštvo za ratne zločina je odlučilo da to nije slučaj za njih, pa su ga poslali Višem javnom tužilaštvu u Nišu. VIše javno tužilaštvo u Nišu ga je ustupilo Višem javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici, koje ništa nije uradilo, a potom je i ukinuto. Ti ljudi se i danas šetaju slobodno, kao da ništa nisu uradili, to je sramota za ovu državu“, kaže rođak ubijenog Miloša Vlaškovića.

Ubistvo ili ratni zločin? U trenutku kada je Miloš Vlašković ubijen, na sebi je imao civilno, obično odelo. Čak i kada je radio u policiji, nikada nije obukao uniformu. Nije bio naoružan. Pokušao je da spreči pljačku, maltretiranje, možda i ubistvo svojih komšija, Albanaca, koje su počinili dvojica noaružanih pripadnika Vojske Jugoslavije. Miloš je zbog toga hladnokrvno streljan.

Odgovori tužilaštva

Iz Tužilaštva za ratne zločine portalu Nova.rs je odgovoreno da je ova istraga ustupljena VJT u Nišu.

Iz VJT u Nišu portalu Nova.rs odgovoreno je sledeće:

„Povodom predmetnog krivičnopravnog događaja Višem javnom tužilaštvu u Nišu dostavljeni spisi predmeta od strane Tužilaštva za ratne zločine dana 25.11.2015. godine, kada su u ovom tužilaštvu i formirani spisi predmeta VJT u Nišu i izneti u rad postupajućem tada zameniku javnog tužioca VJT u Nišu. Nakon uvida u spise predmeta tada postupajući zamenik javnog tužioca VJT u Nišu je shodno tada važećim zakonskim propisima navedene spise predmeta dostavio na nadležnost VJT u Kosovskoj Mitrovici dana 16.05.2016. godine, a nakon toga na zahtev tog tužilaštva aktom VJT u Nišu od 16.06.2016. godine Višem javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici dostavljena je i dopunska dokumentacija. Takođe Vas obaveštavam da od 2016. godine, kada su spisi predmeta dostavljeni Višem javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici od strane tog tužilaštva nismo obaveštavani o njihovom postupanju“, odgovoreno je iz VJT u Nišu.