Uvoz ogromnih količina otpada u Bosnu i Hercegovinu izazvao je pravi skandal i zabrinutost za javno zdravlje. Prema zvaničnim informacijama, u zemlju je pod šifrom komunalnog otpada uvezeno čak 64.000 tona smeća, što je izazvalo oštre reakcije javnosti i zahtjeve za odgovornošću, piše austrijski Kosmo.at.

Ova ogromna količina otpada stigla je iz četiri zemlje Evropske unije: Slovenije, Italije, Hrvatske i Austrije. Aliefendić, koji je iznio ove podatke, upozorava da je sastav uvezenog materijala potpuno nejasan. "Radi se o otpadu iz kanti, restorana, hotela i kuhinja koji nije pravilno sortiran", objašnjava on. Prema njegovim riječima, sastav je nepoznat i mogao bi sadržavati bilo šta, slično otpadu koji se odlaže na lokalnu deponiju Bare u Kaknju. On smatra da je upravo ovaj uvozni otpad uzrok neprijatnih mirisa koji se šire gradom, naročito u večernjim satima.

Sumnjiva deklaracija i opasno spaljivanje

Posebno sporno pitanje u ovom slučaju je deklaracija materijala. Otpad se predstavlja kao "RDF/SRF gorivo" (energent dobijen iz otpada), koji je navodno namijenjen spaljivanju u cementarama. Međutim, Aliefendić postavlja logično pitanje: "Ako je to zaista gorivo, zašto se deklarira kao komunalni otpad?".

On ukazuje na apsurdnu ekonomsku logiku ovog procesa. Slovenija, Italija i druge zemlje plaćaju velike sume novca samo da bi se riješile tog otpada. S druge strane, postrojenja u Bosni i Hercegovini dobijaju novac da bi taj materijal spalila. "Jednostavno rečeno: oni se rješavaju svog smeća, dok mi udišemo otrovni zrak", naglašava on.

Zahtjevi za hitnu transparentnost

Javnost sada traži precizne informacije o tome koliko je od ovih 64 miliona kilograma smeća završilo u pećima Cementare Kakanj. Aliefendić zahtijeva da odgovorni javno objave šta se tačno, u kojim količinama i zašto spaljuje baš u ovom gradu. On ističe da, ukoliko su podaci Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) tačni, nema mjesta odlaganju reakcije.

Ukoliko se potvrdi da se uvezeni komunalni otpad zaista spaljuje u Kaknju, zahtjevi su jasni:

• Preuzimanje pune odgovornosti nadležnih institucija.

• Ostavke u trenutnoj vladi zbog ugrožavanja zdravlja građana.

• Hitan i neopoziv prestanak spaljivanja spornog otpada.

Cijeli slučaj baca mračnu sjenku na ekološku politiku i kontrolu uvoza, dok se Kakanj ponovo suočava sa posljedicama teške industrije i sumnjivih energetskih rješenja.