Dok se globalne geopolitičke prilike, posebno na Bliskom istoku, svakodnevno usložnjavaju, pitanje svih pitanja za svakog građanina ostaje isto – koliko je sigurna energetska budućnost? Hoće li biti gasa i hoće li doći do poskupljenja? Šta za Bosnu i Hercegovinu konkretno znači energetska nezavisnost i zašto je Južna interkonekcija projekat bez alternative? O svemu ovome govorio je Mirza Ustamujić, direktor Energoinvesta Sarajevo za N1.

 Projekat Južne interkonekcije pratile su brojne priče i kontroverze. 

„Dosta je priča i kontroverzi pratilo projekat. Mi nemamo gasa, jednostavno. Mi gledamo na to kao na razvojni projekat. Mi koristimo tri posto gasa. On je vrlo jeftin energent koji nam može pružiti razvoj“, ističe Ustamujić.

Dodaje da bi se najveći dio gasa iz Južne interkonekcije trošio upravo u Bosni i Hercegovini, te da inicijativa za uvoz gasa ponovo dobija pozitivan zamah. Energoinvest, kao glavni uvoznik i prodavač, ima ključnu ulogu u tom procesu.

„Čitav gas Južne interkonekcije bi se najviše trošio u BiH. Ta inicijativa da se uveze gas je ponovo pozitivna. Energoinvest je glavni uvoznik i prodavač. Donošenje državnog zakona o gasu ne znači isključivanje Energoinvesta. On je nosilac ugovora. Mislim da ne može doći do toga. Moramo voditi računa da je izborna godina. Svaka nova kompanija koja se pojavi je za nas dobra priča. Abraham Group bi također morala potpisati ugovor sa Energoinvestom i zapravo kupovala gas od Energoinvesta“, navodi direktor Energoinvesta.

Govoreći o stanju u kompaniji, Ustamujić podsjeća na težak period kroz koji je Energoinvest prošao, ali i na ostvarene rezultate.

„Svi su nas potcijenili, možda čak i otpisali. Čak je i moja majka, kada sam rekao da idem u Energoinvest, pitala: ‘Zar Energoinvest još postoji?’ Dug je bio preko 240 miliona. Znam kada smo napravili prvi plan rada, rekli smo da će biti osam miliona dobiti. Broj uposlenih bio je deset puta manji. Na kraju se ispostavilo da je bilo preko 15 miliona dobiti. Napravili smo plan i za narednu godinu i plan je preko 16 miliona dobiti. Dva-tri tendera koja imamo već su oko 15 miliona maraka. Danas Energoinvest ne čeka ko će dati projekat, nego mi planiramo. Imamo gotovo 15 miliona u prvom kvartalu. U roku od dvije do tri godine možemo dostići BH Telecom i biti broj jedan kompanija u Federaciji“, kaže Ustamujić.

Naglašava i da energetska tranzicija mora biti prioritet.

„Zelena energija mora biti u našem fokusu. Bitna poruka za građane – plina ima dovoljno. Plina ima, cijene će porasti, ali ne puno“, poručuje direktor Energoinvesta.

U vremenu globalne neizvjesnosti, pitanje energenata ostaje jedno od ključnih, a razvoj infrastrukturnih projekata poput Južne interkonekcije mogao bi imati dugoročne posljedice po ekonomsku stabilnost Bosne i Hercegovine.