Piše: DEJAN ILIĆ

O netom umrlom patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Irineju pisaće kako treba oni što znaju dovoljno i o njemu i o crkvi na čijem je čelu bio. Ovde ćemo o vesti da je srpski patrijarh umro. U 7.32 vest je objavio RTS. Kao izvor vesti stoji opet – RTS.

Politika je vest objavila u 7.39 pod naslovom: „Preminuo patrijarh Irinej“. Ispod naslova stoji još i ovo: „Preminuo je patrijarh srpski Irinej, javlja RTS. TV Pink objavila je da je patrijarh preminuo jutros u 7 časova. USKORO OPŠIRNIJE“. A onda smo dobili i „opširnije“: „Srpski patrijarh preminuo je u 90 godini, prenosi Beta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je patrijarh Irinej preminuo.“

U 7.39, vest daje i N1: „Patrijarh SPC Irinej preminuo je u 90. godini, nakon borbe sa koronavirusom. To je na instagram nalogu ’Budućnost Srbije’ crno-belom fotografijom i porukom potvrdio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.“

U 8.16 stvari na RTS polako dolaze na svoje mesto. Kao izvor vesti pojavljuje se SPC: „SPC: Patrijarh preminuo jutros, uskoro detalji u vezi sa sahranom“. I onda pristojna vest: „U petak 20. novembra 2020. godine u 7.07 časova u Vojnoj kovid bolnici ’Karaburma’ u Beogradu upokojio se u Gospodu Njegova svetost Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski g. Irinej (Gavrilović), saopštila je Srpska pravoslavna crkva.“

Od 7.32 do 8.16 imali smo 45 minuta informativnog magnovenja gde se naizmenično kao potvrda stvarnosti da je jedna osoba umrla pojavljuju Vučić i TV Pink. Šta je urednicima u informativnim kućama koje smo ovde izvukli kao uzorak iz medijskog polja Srbije smetalo da sačekaju barem pola sata i vest dobiju sa jednog od samo dva mesta sa kojih je kao relevantna i pouzdana ona mogla stići. Ako bolnica na Karaburmi već nema svoje posebno odeljenje za takozvane odnose sa javnošću (a u ovim okolnostima to je poslednje što bi joj se moglo zameriti), onda ga SPC svakako ima i ne bi bilo ništa strašno dati mu priliku da prvo izađe sa kratkim tekstom o smrti patrijarha.

Tim pre što jutrošnja vest o Irinejevoj smrti nije bila prva. Juče popodne objavili su da je patrijarh umro i jedan nezavisni medij i više medija koji se kvalifikuju kao bliski režimu. Nezavisni medij pravdao je odluku da oglasi patrijarhovu smrt time što ju je – kako kaže – proverio na više mesta. Da patrijarh juče ipak nije umro, potvrdila je opet ustanova gde je jedino imalo smisla to proveriti: SPC.

To međutim nije bio kraj mukama izveštavanja o patrijarhu – kako se jutros ispostavilo – na samrti. Sinoć je zainteresovani čitalac vesti sa najvišeg mesta u državi bio informisan da je patrijarh – intubiran. Ovako Vučić, u medijima koji ga slepo prate: „Patrijarh srpski Irinej se nalazi u teškom stanju i pre 55 minuta je intubiran, rekao je predsednik Aleksandar Vučić. ’Patrijarh srpski Irinej se nalazi u ne lakom stanju, ili bolje da kažem teškom stanju. Hvala Bogu, živ je. Bio je u mnogo boljem stanju danas pre tri-četiri sata, kada su mnogi objavljivali da je preminuo. Sada je to stanje teško’, rekao je Vučić.“

Neko je morao očito bespomoćnog patrijarha uzeti u zaštitu. Sačuvati mu dostojanstvo na takozvanoj samrtničkoj postelji. Ako niko drugi, onda baš crkva na čijem je čelu bio. Umesto crkve, dočepao ga se Vučić zajedno sa svojim medijima da napravi makabristički spektakl.

Ali, spektakl je samo krinka i to nimalo vešto bačena. Ispod krinke se lako vidi ambicija, ni po čemu hrišćanska, da se bude gospodar života i smrti u Srbiji. Što su mediji pristali da se klanjaju ovom gospodaru, njihova je stvar. Brine to što ni crkva nema snagu da mu se odupre, barem kada je reč o tim konačnim pitanjima života i smrti, na koja polaže pravo da o njima (jedina) kompetentno sudi.

(Peščanik.net, 20.11.2020.)