Piše: Đorđe ŠĆEPOVIĆ

Taman kada pomislite da je Miljenko Jergović poput Džeroma Dejvida Selindžera nestao u brdima Nju Hempšira, daleko od ljudi i svijeta, nakon cijelih godinu dana okupacije Crne Gore, Bog se javi! A prost puk ozaren i srećan što se jedan Miljenko udostojio javiti, euforično i ponosno uskliknu: Javi se!

Portali se crnogorski pogubiše u silnoj želji ko će prvi prenijeti riječ besmrtnika. U tekstu Krvave ruke mog naroda Miljenko Jergović se ozbiljno kandiduje za neku od vodećih funkcija u Demokratama Alekse Bečića. Osim što Jergovićev tekst gori od relativizacije na kojoj bi mu pozaviđeli i sastavljači partijskih saopštenja Bečićeve kamarile, ovaj nas regionalno uvaženi pisac zasipa i mnogim neistinama.

No, nema tu nikakvog horizonta iznevjerenog očekivanja. Naročito ukoliko vam je znan Miljenko Jergović i njegovo djelo potonjih godina. Ono što mu se ne može sporiti je kontinuitet u urušavanju svega onoga što je kao pisac učinio.

Još kada je 2020. istupio iz PEN centra Bosne i Hercegovine, uz opasku da “ne želi imati veze sa zajednicom koja ne vidi fašizam većinskog naroda u Sarajevu” Miljenko Jergović je raskrstio sa sobom nekadašnjim. Razlog istupanja je sljedeći: na službenoj stranici PEN centra BiH 9. maja je objavljeno protestno pismo zbog najavljene mise za Blajburg.

Dakle, Jergović naziva fašistima ljude koji se protive misi za fašiste. Logično. I ne čudi slabost na nove crnogorske vlastodršce. I oni i Miljenko se bore protiv tekovina zlog komunizma, a za rehabilitaciju nevino stradalih četnika i ustaša. U svom novom tekstu patetično naslovljenom Krvave ruke mog naroda Miljenko Jergović ustvrđuje da ne treba niko da brani Crnogorcima da se izjašnjavaju kao Crnogorci, iako su nekad bili Srbi.

Druže Miljenko, hvala na takvoj velikodušnosti. U nastavku Jergović opet kinji Bošnjake, te strašne zlostavljače Srba i Hrvata, usput ustvrđujući da i oni postoje tek od nedavno. Ovaj dobitnik Njegoševe nagrade u isti koš trpa kako kaže “sve svoje narode” i ruke svih svojih naroda označava krvavim. Otprilike ona mantra: Svi su činili zločine.

Nije važno što se nekom omaklo pa je počinio i genocid. Srebrenica je strašna, ali… otprilike tako glasi ovaj Jergovićev tekst kada mu se oduzme patos i ogoli suština. Nakon cijelih godinu dana Miljenko Jergović je progovorio o Crnoj Gori. Onoj Crnoj Gori koja ga je nagradila Njegoševom nagradom. Nagradom onog, ako je vjerovati Jergoviću Srbina. Dobro, i Bećković je laureat Njegoševe nagrade, da ne cjepidlačimo.

Druže Miljenko, nečije ruke su ipak krvavije od drugih, tek da se zna.

(Gradski.me)