Piše: Nikola SAMARDŽIĆ

Odlazeća vlada imala je jasan politički mandat, da Crnu Goru odvrati od integracije u EU, i pripremi anšlus, onim postupanjem kojim se Rusija odnosila prema Ukrajini. Ministarka odbrane dobila je jasan politički mandat, da Crna Gora napusti NATO. Opstrukcijom rada Skupštine, Vlada je ušla u zonu državnog udara. Opstrukcijom dogovora s NATO saveznicima Vlada je, bez obzira na verbalne stavove, podržala Putinovu zločinačku agresiju. Sve deklaracije vlasti i opozicije plivaju po površini, ne ukazujući na dubinske namere, i moguće posledice. Zločin ostaje bez osude, i kazne.

Agresija na Crnu Goru pripremala se dugo, koliko i agresija na Ukrajinu. Vučić je samo ostvario prethodne Tadićeve planove. Vučić je iskoristio slabost EU, koja je od 2014. do prošle nedelje bila bez zajedničke spoljne i bezbednosne politike. NATO je bio uspavan. NATO je Crnu Goru primio skoro nevoljno, u atmosferi zatrovanoj narativom o neprihvatljivom kontinuitetu vlasti. Zatim se nije odigrala samo smena vlasti, krenulo je rušenje evropskih opredeljenja, vrednosti, institucija i društvenog dogovora. Srpska zajednica je samu sebe isključila iz države i društva zavedena porukama srpske i ruske agenture, i političkim delovanjem crkve. Crkva je postala alternativa Savezu komunista staljinističke provenijencije, naročito klovnovskom liderstvu partija pod kontrolom Dedinja i Kremlja. 

Ukoliko se savlada otpor predsednika Skupštine, realizovaće se dogovor o novoj manjinskoj vladi čiji će mandat biti jasno uslovljen agresijom Rusije na Ukrajinu, i postupanjem Srbije koja primenjuje Putnov obrazac u Crnoj Gori. Loša vest je da URA neće napustiti mračnu stranu, i poslužiće zapadnim misijama da properu brljotine iz prethodnih godina. Takva vlada neće imati politički kapacitet, niti politički mandat da povuče linije odgovornosti za postupanje Ministarstva odbrane, koja je ključna institucija vlade u ratnom stanju, a ratno stanje je u toku. Vlada neće raspolagati političkim kapacitetom, da Crnu Goru uključi u nov talas evropske integracije, koji bi obuhvatio ostatak bivše Jugoslavije.

Da li će Srbija pristati uz EU sankcije Rusiji, to ne bi smelo da utiče na opredeljenje Crne Gore za ulazak u EU. Nova politička klima ukazuje na prioritet integracije svake potencijalne tačke malignog uticaja Rusije. U smislu potrebe da EU postane više inkluzivna a manje formalna, pominju se i nova  rešenja za Bosnu i Heregovinu. Podrška Vučićevom i Putinovom anšlusu Crne Gore već je, u smislu političkog aktivizma, spala na žalosne performanse smenjenog predsednika Skupštine Bečića, ili skupove marginalaca na kojima je snimljen i aktuelni mandatar nove vlade Abazović, tamo očigledno dobrodošao. Većina koja je za EU zaslužuje vladu koja je za EU, i za EU sposobna.

Konsolidacija EU, dok je NATO ponovo dobio svoj hladnoratovski smisao, doprinosi uspostavljanju konkretnih odluka koje se moraju donositi ili na budućoj manjinskoj vladi, ili korigovanjem, možda i opstrukcijom, njenih mogućih štetočinskih odluka. Od Predsednika se, u tom smislu, očekuje više konkretnog aktivizma, koji se neće organičiti na saopštenja i stavove. Predsednik zaslužuje više konkretne podrške, i obratno. Put u EU odvijaće se samo mobilizacijom svih političkih aktera koji jesu za EU, ali bez ograda i bez trulih komprimisa, bilo kad, i bilo gdei. Građanstvo koje je evropski opredeljeno, i u tom smislu navodno većinsko, ne može svu svoju budućnst predati  samo političkim liderima.  Šanse za novu budućnost ogromne su, u onoj meri u kojoj je stravična sudbina Ukrajine, koja se za Evropu žrtvuje poslednjih 300 godina, i u ovom trenutku je najevropskija država ikad. Svako popuštanje EU i NATO aktera, u Crnoj Gori, Srbiji, regionu, u državama članica, biće svrstavanje na Putinovu stranu. Zločin same Putinove pojave, ne samo postupanja u Ukrajini, postaje obrazac svakog odgovornog ponašanja. I dok se u Srbiji vlast i pozicija udvaraju putinovskom biračkom telu, umesto da zahtevaju opštu osudu, sankcije, i podršku Ukrajini, a javnu scenu zaposele figure jadne u svojoj patetici, tupavosti i kukavičluku, Crna Gora će svakim svojim iskorakom u evropsku budućnost pomoći Srbiji da se izvuče iz sopstvenog gliba.

(Gradski.me)