Toksikološki nalaz potvrdio je da je Matej Periš konzumirao amfetamine i alkohol. Tragovi tih supstanci su nađeni u njegovoj krvi i organima.

Irena Molnar iz Udruženja "Regeneracija" istakla je u gostovanju na TV K1 da Udruženje već deset godina sprovodi istraživanje o navikama mladih u noćnom životu.

"Upitnik je dostupan na našem sajtu i u svakom trenutku se može popuniti. Tako dobijamo informacije koje su navike mladih tokom noćnih izlazaka. Kod Mateja Periša je riječ o kombinaciji koja je zapravo ona koja se najčešće sreće, a to su miješanje alkohola i amfetamina. Takav miks može imati smrtonosne posljedice po srce i mozak, a veoma su česti i toplotni udari. To može biti razlog što je u majici izašao na hladnoću, da se rashladi. Naravno, ja nisam stručnjak i ne mogu da tvrdim šta se tačno dogodilo, ali neinformisanost o rizicima upotrebe psihoaktivnih supstanci po zdravlje je nažalost razlog što mi danas govorimo o tome. Kombinacija i potentnost različitih supstanci mogu dovesti do smrti. Mnoge stvari više pretpostavljamo nego što o njima zapravo govorimo", kazala je Irena Molnar.

Amfetamin se, kako je kazala aktivistkinja, uzima u formi praha.

"To je 'spid' i on je stimulans. Znamo formulu amfetamina, ali ne znamo šta je ono što se zapravo kao „spid“ prodaje na ulici, jer nemamo programe testiranja takvih supstanci. Informacije o supstancama, o njihovom kvalitetu i potentnosti dobijamo samo ako neko premine, završi na toksikologiji ili kada policija nekoga uhapsi pa sprovede analizu. A to je sve isuviše kasno", kazala je Molnar.

"Spid" i kokain su iz iste vrste droga, ali "spid" je znatno jeftiniji, efekti su duži i drugačiji. Kokain se ipak uvozi i ovdje se ne proizvodi. Posljednji izveštaj Europola pokazuje da su laboratorije amfetamina u ovom dijelu Evrope mnogo učestalije od proizvodnje kokaina.

Veoma popularna droga među mladima u Srbiji je i ekstazi.

"Ekstazi je kombinacija supstance MDMA i amfetamina, uglavnom. Problematično je što nikada ne znamo koliko su jake supstance koje se nalaze u tabletama i kolika je koncentracija MDMA u tableti. MDMA je psihodelik, ima halucinogeno dejstvo. Zavisno od postotka supstanci tablete mogu da budu izuzetno opasne i smrtonosne ako je procenat MDMA veći od 125 mg. Toplotni udar je jako čest kod uzimanja ove supstance", kazala je Irena Molnar.

"MDMA se koristi i za liječenje, u medicinske svrhe i kontrolisano. U SAD-u je usmeren na liječenje posttratumatskog stresnog poremećaja i trenutno je na dijelu posljednja faza kliničkog istraživanja. Kao i sa svakim lijekom, sve zavisi od načina upotrebe. Mnoge supstance koje se danas zloupotrebljavaju nekada su se koristile kao lijek, u određenim i kontrolisanim dozama.

Mladi ne razmišljaju o faktorima rizika

Irena Molnar iz Udruženja "Regeneracija" istakla je da ono što za jednu osobu može biti smrtonosno, za drugu to ne mora biti.

"Riječ je o individualnim preduslovima. Ako su mi srce ili krvni sudovi problematični, to je opasnije. Mladi ne razmišljaju o faktorima rizika. Jedan džoint za nekoga može biti preduslov za mentalne probleme, a kod nekog drugog ne mora. Zavise posljedice i od miješanja i količine supstanci, od njihove jačine i kombinacije. Programi smanjenja štete u noćnom životu je program kojim se bavimo godinama, jer nam je cilj da edukujemo ljude da brinu sami o sebi. Činimo to na festivalima i na terenu, imamo timove koji na festivalima razgovaraju sa posjetiocima. U slučaju Mateja Periša, da je barmen bio edukovan ili neki drugi zaposlen u klubu, prepoznao bi da čovjeku nije dobro. Neko je trebalo da ga zaustavi i pita da li je dobro. Mi imamo takve timove na festivalima i u njima su ljudi koji su trenirani da pruže prvu pomoć i prepoznaju rizične situacije. Velika pomoć bila bi da na festivalima postoji „chill“ zona za odmor, mjesto gde može da se sjedne, udahne svjež vazduh i popije voda. Toga nažalost više da gotovo i nema. Samo udisanje svježeg vazduha tokom pet minuta može mnogo da pomogne", objasnila je Irena Molnar.

"Da Matej Periš nije trčao, izašao u majici na hladnoću, da ga je neko samo pitao kako je i malo popričao sa njim, možda se ta tragedija ne bi dogodila.

Testiranje droga

Testiranje droga je praksa i servis koji je implementiran u više od 20 evropskih zemalja.

"Beč to radi od 1995. godine i to je program koji finansira grad. Osoba koja želi da provjeri šta je u supstanci koju je kupila, dođe do tima i testira uzorak. Uzorak je mrvica mrvice i veoma brzo dobijaju se rezultati. Postoje aparati visoke tehnologije u Španiji gdje se za samo 16 sekundi dobija rezultat, a postupak je takav da se supstanca samo pipne. Veoma je važan i razgovor sa mladima. Rezultati ovakve prakse u EU su veoma značajni i pozitivni. Najprije, saznali smo za mnogo više psihoaktivnih supstanci nego što smo znali da postoji. Nadalje, umnogome je smanjen broj smrtnih ishoda na festivalima. Ja sam bila na dva evropska festivala gdje sam vidjela da izlazi 'red alert' da je u tableti ekstazija detektovana izrazito opasna supstanca, smrtonosna. Pronađena je osoba koja je prodavala, kao i svi kontakti, i supstanca je oduzeta od svih. Svi su bezbedno otišli kućama.

Irena Molnar nada se da će ova praksa uskoro zaživeti i u Srbiji, ali ističe da je najveći problem zakonodavstvo i postavljanje prioriteta.

"Kod nas je zakon takav da je posjedovanje psihoaktivnih supstanci krivično djelo. Restriktivne politike dolaze pre javno zdravstvenih. Usmjereni smo na kažnjavanje, hapšenje i procesuiranje, a ne na brigu o zdravlju. Program zamjene igala za osobe koje droge unose intravenski ne finansira država Srbija već strani fondovi i organizacije. Iskreno se nadam da nismo daleko od uvođenja testiranja droga u Srbiji na festivalima. Mi ovog ljeta idemo na jedan veliki festival u Portugalu i pohađaćemo obuku, učićemo od najboljih. Takođe, bavićemo se i prevencijom rodno zasnovanog nasilja na festivalima. Nažalost, nećemo biti prisutni ni na jednom festivalu u Srbiji. U narednom periodu bićemo posvećeni novoj Strategiji za borbu protiv droga koja bi trebalo da počne da se piše i mi ćemo biti savetnici", rekla je aktivistkinja.