Kopru, nema čega nema, pa i ukusne hrane raznih vrsta: od pravih kranjskih kobasica, do italijanske pice, kanelona, pasta, kroasana, istarskih tartufa… Ali nedaleko od koparske luke gostima je na raspolaganju i prava sarajevska roštiljnica, ili kako su je vlasnici nazvali “čevabdžinica”, dakle sa “tvrdim č”, “Sarajevo 84”.

Moto ovog lokala je “kot je nekoč bilo” ili u prevodu, kao što nekad bijaše. I meni je u skladu sa nazivom firme: ćevapi, pljeskavice, sudžukice, plus jela “na kašiku”, kao što su bosanski lonac, prebranac, begova čorba, a ako imate sreće, pa dođete u pravi dan, nađe se i poneka sarmica.

Sve je to upakovano u odgovarajući ambijent, kojim dominiraju pločice sa “narodnim mudrostima” tipa: “gdje ti mnogo obećavaju, malu torbu ponesi”, ili “kad pametniji popušta, budale vladaju”.

Ipak, najupečatljivije su poruke “kad nešto imaš pa nemaš, to ti je Jugoslavija”, i ona glavna “demokratiju nemamo, uzmite nešto s roštilja”. A tu su i stare jugoslovenske registrarske tablice, i koparske i sarajevske.

Kad se sve ovo uzme u obzir, očekivalo bi se da u ovu roštiljnicu zalaze samo “naši”: studenti, šoferi i lučki radnici, koji su na slovensko primorje stigli iz BiH, Srbije i Severne Makedonije i to u priličnom broju.

Očekivalo bi se, ali nije baš tako.

– Dolaze Slovenci, ima ih čak i više nego naših, valjda vole ovu našu hranu. A dođu i Italijani koji žive u Kopru – kaže sipmatična konobarica Alma, koja zajedno sa zemljakom, koji radi za roštiljem, predstavlja cjelokupni personal lokala.

I sami smo se uvjerili da je tako, jer svi gosti koji su svratili za vrijeme naše posjete, bili su Slovenci: oni koji jedu u roštiljnici i oni koji su tražili ćevape “za ponijeti”.

– Hrana je dobra, a nije skupa, često dolazimo – rekla nam je jedna Slovenka.

Šta na koparskom jeziku znači “nije skupo” otkrivaju cifre u “merak meniju”, kako su maštovito nazvali jelovnik u koparskoj roštiljnici.

Ćevapi 7,60 eura ili u prevodu 15 maraka, bosanki lonac oko 5 eura ili desetak maraka, teleće kobasice, zvane sudžukice, 8,30 eura, što će reći skoro 17 maraka i mesna plata od 23,5 eura ili … pravo bogatstvo u markama.

Možda je skupo, kad se gleda iz Banjaluke ili Sarajeva, ali Kopar je u Evropskoj uniji, pa su i cijene, logično, evropske.

Ipak, kad je plaćanje u pitanju ovdje važi pravilo koje nije baš evropsko, nego više, onako balkansko.

Naime na ulazu u roštiljnicu gosti su, na tri jezika, slovenačkom, italijanskom i engleskom, ljubazno upozoreni da svoj račun ne mogu platiti karticom. Samo kešovina, molim lijepo!

(Srpskainfo)