Glavni tužilac Bosne i Hercegovine ne smije sebe dovesti u situacija da se njegovo mišljenje secira u javnost. Poruka Milanku Kajganiću je da on nije politički funkcioner Republike Srpske već pravosudni funkcioner, glavni tužilac BiH. I neka to ima u vidu, rekao je advokat Asim Crnalić za N1 komentirajući izjave glavnog bh. tužioca Milenka Kajganića o negiranju genocida i neprocesuiranju ovakvih slučajeva.

Crnalić ističe kako se ne slaže s obrazloženjem koje je Kajganić izgovorio kada je u pitanju progon krivičnog djela negiranja genocida.

- Moje stajalište je da Tužilaštvo restriktivno tumači zakon koji inače u sebi sadrži restrikcije. Ako budemo tako postupali, nikad nećemo primijeniti odredbe zakona kojim se zabranjuje negiranje genocida. U korektnom slučaju problem je i u zakonskoj normi koja nije na dovoljno jasan način definirala to krivično djelo, odnosno koja je postavila nejasna ograničenja. Pogotovo kad se radi o osnovnom djelu negiranja genocida dok je potpuno jasna kad se radi o kvalifikatornim oblicima.

To djelo se može goniti onda kada osoba koja negira genocid radi to na uvredljiv način. To je kvalifikatorni oblik. Nema toga koji neće znati pomisliti i vidjeti da je, ako neko negira genocid, uvrijedio u najmanju ruku majke, očeve, braće i sestre žrtava. Tu ne treba poseban napor da se to dokazuje, to je notorna činjenica, a one se dokazuju - obrazložio je Crnalić.

Na pitanje može li se govoriti o dosluhu Milorada Dodika i tužilaca, kako se govori u javnosti neko vrijeme, pogotovo ako se uzme u obzir da Dodik, nakon što je Valentin Inzko nametnuo zakon, neko vrijeme nije negirao genocid, a sada je opet počeo, Crnalić odgovara: "To su pretpostavke, a ja se rijetko upuštam u to. Ovdje nisu stvari čiste, moram reći. Samo poruku želim poslati g. Kajganiću – nije on politički funkcioner RS već pravosudni funkcioner, glavni tužilac BiH. I neka to ima u vidu. Jasno je da Tužilaštvo BiH može procesuirati svakoga ko negira genocid".

Za izjave Dodikovog savjetnika Milana Tegeltije da je to sloboda govora, kaže kako to nije dovoljno jako ubjeđenje jer sloboda govora može imati i javna ograničenja, a to nameće Krivični zakon.

Mišljenja je da je bivši visoki predstavnik Valentin Inzko usložnio pravnu normu te da je bilo dovoljno samo napisati "onaj ko negira genocid".

- Taj ko to radi, radi da bi nanio zlo, ne da bi usrećio nekoga - dodao je.