Piše: Draško ĐURANOVIĆ (Pobjeda)

što mislite: da u pregovore o budućoj vladi mladi, dobri Milojko uvede i stari, dobri Beogradski sindikat?

Nekome ova ideja možda djeluje nerealno, nekome i tragično i komično, ali bi bilo - da se, braćo i sestre, ne lažemo – potpuno ispravno. Makar gledano po bliskosti političkih stavova. Ono što javno kaže frontmen Beogradskog sindikata F. Dimović apsolutno je u skladu sa političkim opredjeljenjima stranaka koje imaju najveće šanse da budu dio nove crnogorske vlade.

U skladu? I više od toga: kada ,,sindikalci“ zaklikću da su Srbi i Crnogorci jedan narod – srpski, misle i kažu isto što i crnogorski predsjednik NJ. E. Milatović kada zavapi, za bečki Standard, da Srbi i Crnogorci treba da budu – ,,kao Njemci i Austrijanci, jedan narod, jedan jezik...“.

A kada šovinisti iz Sindikata obećavaju da će ,,dogodine vratiti Njegoševu kapelu na Lovćen“, oni samo ponavljaju istu mantru Mandića i Kneževića iz Vučićevog Demokratskog fronta. I tu niko ne vodi mnogo računa o istorijskim sitnicama, poput činjenice što bi se vratila Aleksandrova, a ne Njegoševa kapela na vrh crnogorske svete planine.

Poenta i jeste u tome: ne treba robovati istorijskim istinama. Treba praviti neku novu Crnu Goru. Koja neće ličiti na – Crnu Goru.

Neki su već spremni da ideje veljesrpskog ,,Sindikata“ pretvore u novocrnogorsku stvarnost. Recimo, PES ne bi imao ništa protiv, samo da se izglasa „Evropa sad 2“. Sigurno bi se i Bečić&Bogdanović pridružili projektu ,,vraćanja kapele“, jer tako dobro ide uz njihov slogan – ,,mir je naša nacija“, naročito kad se Crnogorci pomire da su Srbi.

No, dobro, hip-hop bend (čuš: svetosavski pa hip-hop bend) nije stranka, nisu učestvovali na ovdašnjim izborima, nemaju svoje poslanike i, formalno, ne mogu biti dio buduće vlade.

Ali, čak i ako ne uđu u vladu preko predstavnika, što bi mogao da bude problem sa, da prostite, ,,inkluzijom“ ideja Beogradskog sindikata?

Oni javno hoće isto ono što gotovo sve stranke ,,osvježivači“ priželjkuju - dominantnu ulogu Crkve Srbije u političkim dešavanjima u Crnoj Gori. Otprilike ovako: da Joanikije/Dostavljeni/Mićović dostavi imena i prezimena ministara Milojku/mandatar sam tim se dičim/Spajiću. Kao ono nekad Amfilohije mandataru Zdravku. Bilo bi malo više apostola nego 2020, ali to bi, brate i(li) sestro, bila prava vlada po mjeri - Vučićevog Beograda.

To je samo dio crnogorskog političkog apsurda. Sva priča o postizbornom raspletu 2023. godine i sastavljanju Spajićeve vlade svodi se na poštovanje izborne volje većine iz avgusta 2020. godine. Djeluju nelogično politički apeli koje slušamo - da se danas poštuje volja građana od prije tri godine?!

No, sve ima svoju surovu, velikosrpsku, logiku. I plan. Vlada Milojka Spajića bi trebalo da dovrši projekat koji je započela ona Zdravka Krivokapića. Današnja nova većina, izrasla iz litijaškog pokreta, planira čuveno ,,pomirenje u Crnoj Gori“ – koje eliminiše Crnogorce iz bilo kakve kombinacije u vlasti. Sada ,,samo“ u izvršnoj, već sjutra da ih, što bi rekli crkvenjaci, ekskomunicira iz društvenog, javnog i kulturnog života.

Svetosavski ideal: ,,stabilna vlada“ bez Crnogoraca i manje brojnih naroda!

Zato se strankama manje brojnih naroda osporava pravo da dobiju što im pripada na osnovu rezultata izbora – oni su predviđeni samo kao kamuflaža i puki dekor unutar prosrpske vlade. I zato je Spajić u startu iz pregovora isključio koaliciju ,,Zajedno“. Formalno: zbog starih grehova, nepočinstava DPS-a i SD-a iz vremena kad su bili vlast. Neformalno, ali stvarno: Spajiću ne dozvoljavaju ni da pomisli na saradnju sa koalicijom ,,Zajedno“ i strankama manjina iako bi to bio savez programski srodnih stranaka i stabilna, evropska vlada.

Jer to onda ne bi bila ,,neka nova Crna Gora“ koju mogu lako da kontrolišu i Beograd i Moskva i samo je takva nova vlast poželjna – bez Crnogoraca, da Bošnjaci, Albanci, Hrvati budu samo dio koreografije predstave o evropskoj vladi.

Zašto se onda Gabrijel Eskobar prije neki dan ,,raduje vladi čiji članovi podržavaju politiku NATO prema Ukrajini“? Da li specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan zna što drugi ne znaju, ne prati dobro zbivanja u Crnoj Gori ili misli da stvaranje jednonacionalne vlade u Crnoj Gori ne bi bila neka tragedija. Po logici: samo neka se jednom završi i - mirna Bosna!

Ne bi valjalo da u Crnoj Gori bude kao što je bilo u Bosni. Znamo kako se tamo završilo. Podsjećamo se toga svakog 12. jula, u Srebrenici.