Poslanici u Evropskom parlamentu glasaće o rezoluciji o Srbiji 8. februara. Rezoluciji su prethodile debate poslanika na plenumu, ali i u Odboru za spoljne poslove u EP (AFET), gdje su se mogli čuti dosta kritični tonovi prema onome što se dogodilo na izborima u Srbiji. Nalazi i domaćih i međunarodnih posmatrača govore o ozbiljnim izbornim manipulacijama, a organizacija CRTA saopštila je da su neregularnosti na izborima u glavnom gradu bile tolikog obima da su uticale na ishod veoma tijesnih izbora za Skupštinu grada.

Izbore u Srbiji posmatrala je i grupa poslanika Evropskog parlamenta, koje je predvodio poslanik grupacije Obnovimo Evropu (Renew Europe) Klemen Grošelj, koji je govorio za European Western Balkans (EWB).

Poslanici Evropskog parlamenta glasaće o rezoluciji o Srbiji 8. februara. Tekst rezolucije zavisiće od dogovora između partijskih grupacija. Kako se Vama čini atmosfera u Evropskog parlamentu kada je riječ o onome što se dešavalo tokom izbornog procesa u Srbiji?

Očekujem da će to biti dobra rezolucija, da će dobiti dosta široku podršku u Evropskom parlamentu. Stavovi političkih grupacija su dosta jasni i to je pokazala i rasprava u Odboru za spoljne poslove u EP (AFET). U nekim političkim grupacijama, poput Evropske narodne partije (EPP) možemo da vidimo neke podjele, ali u principu mislim da će to biti dobra rezolucija koja će uključiti sve one elemente rasprave koje smo čuli na prošloj plenarnoj sjednici i AFET-u. Dosta sam optimističan.

Zahtjev opozicije, ali i građani na ulici, da se uspostavi jedna međunarodna istraga o izborima. Da li očekujete da bi moglo da dođe do dogovora između poslaničkih grupa o pozivu na međunarodnu istragu u samoj rezoluciji?

Ja se nadam da hoće. Znate, na kraju će biti to kompromis. Mislim da je sada neka klima u ovom parlamentu da bi moglo da se dođe do toga da se taj poziv uključi u samu rezoluciju. Mislim da neka istraga i neki završetak ovih rasprava oko tih izbora treba da se postigne. Očekujem da će rezolucija uključiti i neka druga pitanja koja su vezana, na primjer, za reakcije policije na protestima, hapšenja studenata, procese koji se događaju pred sudovima i odnos prema pojedincima koji su, na primjer, optuženi za kršenje ustavnog poretka, dok neko ko je počinio djelo u Banjskoj nije u toj kategoriji. Očekujem da će i takve stvari biti predmet debate kada je riječ o sadržaju rezolucije.

Vjerovatno ste primjetili da su očekivanja dijela javnosti u Srbiji od ove rezolucije velika. Kakvi su dometi ove rezolucije i šta je ono što građani mogu da očekuju nakon rezolucije? Da li ovo početak nekog daljeg angažmana EU?

Ja se nadam da se neće završiti sve na ovoj rezoluciji. Ali, politika je uvijek stvar svih mogućnosti. Evropski parlament je jedinstvena institucija u Evropskoj uniji, jer je to jedina institucija koju čine članovi koji su birani neposredno na demokratskim izborima. Za nas su demokratski izbori dosta važni, jer svi mi koji učestvujemo na izborima želimo da su to slobodni i fer izbori. Da se takmiče ideje, a ne da pobijedi neko ko ima bolje mogućnosti ili bolje kontroliše medije u nekoj zemlji. Tu imamo dosta sličnih pogleda, ima i nekih koji imaju drugačije poglede, ali to je demokratija. Zbog toga mislim da parlamentarci na izbore gledaju iz toga ličnog stajališta, kao neko ko je bio biran i ko će biti ponovo biran i želi da ti izbori budu pošteni i slobodni. Mislim da se neke stvari mijenjaju. Spoljne politike država članica EU su kao neki veliki brod. Oni kada počnu da mijenjaju kurs to traje neko vreme, ali kad promijene kurs onda je teško opet nešto promijeniti. Sada smo došli do tačke, prije svega oko izbora i što je uslijedilo nakon izbora, policijsko nasilje, da je promijenilo neka stajališta i poglede prema aktuelnoj vlasti u Srbiji.

Vidjeli smo oštre izjave državnih zvaničnika nakon izbora na račun evroparlamentaraca i međunarodnih i domaćih posmatrača. Čak su i neke države članice optužene za organizovanje protesta u Srbiji. Kako komentarišete takvu retoriku državnih zvaničnika države kandidata za članstvo i da li možemo da očekujemo osudu takvog rječnika u rezoluciji EP?

Mene to čudi zbog jedne činjenice. Svi mi posmatrači koji smo došli, došli smo na poziv srpskih vlasti. Dosta je jednostavno. Ako srpske vlasti nisu željele da mi posmatramo izbore, nije trebalo da nas pozovu i mi ne bismo došli. Niko nema tu neke velike ambicije, zbog nekih interesa ne znam kakvih, došao da posmatra izbore. Mi smo došli da posmatramo izbore u zemlji koja je kandidat za članstvo u EU, to je bila naša misija. Mi smo vidjeli to što smo vidjeli. Ako se to vlastima ne sviđa, mislim da je onda to, prije svega, odgovornost vlasti da srede stvari tako da mi ne vidimo takve stvari. To je nešto što bih ja očekivao od jedne države koja je kandidat za članstvo u EU. Ali to se ne dešava. Optuživanje pojedinačnih zemalja bez nekakvih dokaza, to je nešto što ne priliči jednoj zemlji kandidatu. To je nešto što uopšte ne bi smjelo da se dešava u međunarodnim odnosima između dvije prijateljske zemlje. Ali to govori o stanju jedne političke savijesti i politike u Srbiji u ovom trenutku koja uvijek traži neke spoljašnje neprijatelje. A treba da se razumije da ljudi koji dolaze u Srbiju, i ja lično iako sam proglašen za neprijatelja Srbije – iako sam prijatelj Srbije. Ako vas u ovom Evropskog parlamentu podržavaju oni političari i poslanici koji kažu u Srbiji je sve super, a onda na sljedećoj sjednici traže da se oni apsolutno protiv proširenja EU, onda moraju građani Srbije zapitati da li su to pravi prijatelji Srbije i ko su prijatelji Srbije. Prijatelji su oni koji ti kritično kažu šta je dobro, a šta ne. Ja nisam nikada rekao da je sve u Srbiji loše, ali ako vidim neke stvari koje su suprotne temeljnim vrijednostima u koje ja vjerujem u demokratski poredak u koji ja vjerujem, onda ću ja to uvijek kao političar da istaknem i javno ističem kao nedostatke i stvari koje ne valjaju.

Da li postoje još neki mehanizmi kao način da se srpske vlasti privole da istraže sve ono što se događalo na izborima?

Pa to je suptilna poruka koja dolazi, i to treba istaći, iz najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu – EPP. To je dosta jasna poruka i to na neki način potvrđuje ono što sam rekao na početku. A to je da se mijenja neki kurs odnosa prema Srbiji. Svakako, Evropska komisija imaju mnoštvo instrumenata koje mogu da pokrene po tom pitanju. Ja se nadam da će doći do političkog dogovora da takve radikalne mjere neće biti potrebne. Mislim da još uvijek imamo neki dijalog sa Srbijom i da tu ima ta racionalna politička misao da te stvari treba da se raščiste u skladu sa nekim važećim demokratskim standardima u EU i da to bude u korist prije svega građana Srbije. Neregularnosti su bile primjećene od međunarodnih posmatrača, ne samo posmatrača Evropskog parlamenta kako se sada stvara utisak u Srbiji. Tu je bilo mnoštvo posmatrača koji su vidjeli stvari koje nisu bile u redu. Zbog toga je takav izvještaj OEBS/ODIHR.

Na ruskim portalima u Srbiji se pojavio narativ da se EU sada miješa u izbore. Neki kažu i da ako bude te međunarodne istrage sa Zapada, da onda može i Rusija da se uključi u neku svoju istragu. Da li je istraživanje izbornih neregularnosti miješanje u izborni proces jedne zemlje koja pri tom pregovara o članstvu u EU?

Pa ako bi se Srbija odlučila da ne bude kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, onda bi to bilo miješanje u unutrašnje poslove Srbije. Ali ako želi neka zemlja da uđe u EU, tu su jasno definisani takozvani kriterijumi iz Kopenhagena i imate i metodologiju u kojoj dosta jasno piše da su ona pitanja vezana za vladavinu prava i demokratske standarde ona najvažnija pitanja. Ako neka zemlja želi da uđe u Evropsku uniju ona treba da ispunjava te uslove koji su važili i koji će da važe za sve zemlje kandidate za članstvo u EU. Srbija se odlučila da ide prema EU. Ako se Srbija odluči da neće biti članica onda svakako neće biti ni rasprava i rezolucija u Evropskom parlamentu i niko neće da posmatra izbore u Srbiji. Mi smo ih posmatrali jer su nas zvanično pozvale srpske vlasti i zbog toga jer je Srbija zemlja kandidat. Mislim da je u interesu i građana Srbije i srpskih vlasti da su izbori čisti i da su izbori slobodni i pošteni. To je u interesu svake zemlje kandidata za članstvo u EU. Ali ako se Srbija odluči da se pridruži Rusiji, onda će vjerovatno Rusi slati posmatrače i vjerovatno neće postavljati neka neugodna pitanja kao što ih mi postavljamo. Ali, zna se kakav je standard u Rusiji, a kakav je standard u EU. To su te odluke koje svaka zemlja pravi sasvim suvereno i autonomno i Srbija se sama odlučila na evropski put ka punopravnom članstvu.

Sastav ovog Evropskog parlamenta se raspušta u aprilu, jer nas očekuju i evropski izbori. Da li vidite mogućnost angažovanja Evropskog parlamenta u međunarodnoj istrazi ili mislite da neka druga institucija može aktivnije da učestvuje u tom procesu?

Ja uopšte ne bih očekivao da će takvu istragu da prave političari kao što sam ja. Ja bih prije svega očekivao da će to biti učinjeno od strane nekih profesionalaca, pravnika, sudija međunarodnog ugleda. Imamo Venecijansku komisiju, Evropski sud, visoko respektabilne članove koji imaju mnogo iskustva iz različitih oblasti koje se tiču vladavine prava, demokratskih standarda. Zagovaram da međunarodnu istragu vode respektabilni međunarodni pravnici i oni koji imaju iskustvo iz sličnih slučajeva. Takvi ljudi istragu mogu da sprovedu sasvim nezavisno, objektivno i prije svega dosta profesionalno.