Piše: Boško JAKŠIĆ (Oslobođenje)

Pošto je uvideo koliko su razorni potencijali da rat u Gazi zapali Bliski istok i ozbiljno poremeti postojeće geostrateške balanse, svet je reaktivirao ideju nezavisne Palestine kao jedino trajno rešenje više od sedam decenija dugog izraelsko-palestinskog konflikta.

Izraelski premijer ignoriše sva upozorenja da je njegov odgovor na napad palestinskog Hamasa neproporcionalan jer je izazvao smrt više od 26.000 Palestinaca - uključujući i 10.000 dece - da je primorao 85 odsto stanovništva od 2,3 miliona da napusti domove, da je sistematski razorio Pojas Gaze i blokadom pomoći izazvao jednu od najtežih humanitarnih kriza savremenog sveta. “Nećemo se zaustaviti dok ne pobedimo”, izjavljuje ministar odbrane Yoav Gallant.

Da li je krvoproliće dovoljan motiv da se konačno, po principu dve države, reši najduži konflikt savremenog sveta? Staru ideju ponovo je oživeo američki predsednik Joe Biden u kolumni koju je u novembru napisao za The Washington Post. Nezavisnom Palestinom bi upravljala “revitalizovana” palestinska vlast predsednika Mahmouda Abbasa koja bi imala veći politički legitimitet i efikasnije kapacitete funkcionisanja, a bila bi odgovorna i za Pojas Gaze kada se Hamas ukloni.

Nezavisna Palestina na teritoriji okupirane Zapadne obale i enklave uz Mediteran koegzistirala bi uz Državu Izrael. Ovaj plan podržavaju sve velike sile, Evropska unija, islamske i arapske zemlje, pokret nesvrstanih, Globalni jug, ali mirovni projekat nailazi na bedem otpora - ultrakonzervativnu izraelsku vladu.

Premijer Benjamin Netanyahu ne samo da odbija mogućnost palestinskog suvereniteta već se zalaže za dalju jevrejsku kolonizaciju i aneksiju Zapadne obale kako bi se Izrael vratio u biblijske granice od reke Jordan na istoku do Sredozemlja na zapadu. “Osnivanje palestinske države koja bi uključivala Zapadnu obalu i Pojas Gaze predstavljalo bi egzistencijalnu opasnost po Izrael”, ponavlja lider konzervativnog Likuda i koalicije najekstremnijih desničara u istoriji zemlje. “Dok god sam premijer, nastaviću da na tome snažno insistiram.”

Ideja dve države ima dugu istoriju, još od vremena plana UN-a o podeli Palestine 1947. koji je naredne godine vodio ratu sa Arapima i stvaranju Države Izrael. Palestinsko rukovodstvo prihvatilo je 1982. koncept koji je potvrđivan na bliskoistočnoj konferenciji u Madridu 1991, sporazumima iz Osla 1993, na samitu u Camp Davidu 2000. i u rezolucijama samita Arapske lige. Poslednji put se o temi povratka Izraela na granice pre rata 1967, kada je okupirao Zapadnu obalu i Pojas Gaze, razgovaralo u okvirima mirovnih pregovora 2014, ali oni su od tada zamrznuti.

Biden je četiri puta od izbijanja rata 7. oktobra na Bliski istok slao svog državnog sekretara Antonyja Blinkena, ali Netanyahu, nominalno najbliži saveznik SAD-a u regionu, koliko uporno odbija pozive za prekid rata, toliko i postkonfliktno rešenje po formuli dve države koju su administracije i demokrata i republikanaca od 1990-ih prihvatile kao najpoželjniji model rešavanja konflikta i okončanja izraelske okupacije.

Izrael je na početku rata odmah dobio “bezrezervnu” podršku Bidenove administracije i obe stranke u Kongresu, ali tok rata je učinio da slepa solidarnost počne da se preispituje jer preti opasnost da “Rat Izraela” bude izjednačen sa “Ratom Amerike” - što nanosi štete prestižu SAD-a po svetu koji masovno izražava podršku Palestincima, ne i Hamasu.

Demokrate u američkom Senatu su, sa izuzetkom dvojice senatora, podržale amandman novom zakonu u kome bi se potvrdila podrška SAD-a rešenju dve države. “Ono što će odlučiti budućnost Izraela i Palestine je da li postoji nada ili ne”, izjavio je senator Brian Schatz. “Rešenje dve države mora da bude ta nada.” Republikanci su obazriviji, izbegavaju kritike Izraela i smatraju da Izrael treba da odluči o palestinskoj državi.

Washington izbegava jači pritisak na Netanyahua. Samo ga savetuje. Iako pominjanje palestinske države ne izražava podršku njenom brzom formiranju, ideja ne samo da iritira Netanyahua već nema podršku šire javnosti u Izraelu. “Rešenje dve države moguće da je najbolje moguće i trajno rešenje, svakako bolje od jedne binacionalne države ili nepodnošljivog statusa quo, ali mi smo daleko od toga”, piše Alon Pinkas, ugledni kolumnista liberalnog Haaretza.

Bidenova administracija, piše, ispoljava duboko nerazumevanje zeitgeista (raspoloženja u određenim periodima istorije) i sadašnje psihe nacije. “Ono što izgleda da SAD nisu u stanju da razumeju je da postoje dve faze ovog procesa, a prva se tiče osvete i strepnje. Oktobar 7. nije bio samo vojni, obaveštajni i koncepcijski debakl. On je među Izraelce uneo strah, nesigurnost i poniženje. Kada čuju ‘palestinska država’, mnogi danas intuitivno misle o sedam novih 7. oktobara, na sedam različitih tačaka duž granice Izraela i hipotetične države.”

Kolumnista pod fazom dva podrazumeva razumevanje da je sadašnji status quo neodrživ, da okupacija hrani teror, ali poručuje da je realizacija te faze dug i postupni proces. Izgleda da raspoloženje u traumatizovanom Izraelu ide naruku Netanyahuu. Tvrdeći da “samo ja to mogu da sprečim”, on sebi diže rejting u vremenima kada mu popularnost rapidno opada. Tek svaki peti Izraelac veruje da on može da ostvari pobedu, a blizu 70 procenata ne veruje da je sposoban da obezbedi oslobađanje Hamasovih talaca.

Gotovo je opšti konsenzus da militantni Hamas ne može više da upravlja Gazom koju je preuzeo posle oružanog sukoba sa rivalskim palestinskim Fatahom 2007, ali u traganju za dugoročnim rešenjima jednom kada se rat završi, najčešće se pominje neophodnost stvaranja nezavisne palestinske države sa istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom.

Ideja je danas “važnija nego ikad”, složili su se Biden i britanski premijer Rishi Sunak. London razmatra da prizna palestinsku državu, potvrdio je šef diplomatije David Cameron. EU se takođe aktivirala jer interne procene kažu da je “nerealno pretpostaviti da će se Izraelci i Palestinci u bliskoj budućnosti direktno angažovati u bilateralnim mirovnim pregovorima”. Šefovi diplomatija Unije, bez obzira na različite stavove prema ratu u Gazi, poručuju da je formiranje palestinske države jedini pouzdani put ka bliskoistočnom miru.

“Koje druge mogućnosti oni (Izraelci) imaju na umu?”, pita prvi diplomata EU Josep Borrell. “Da učine da svi Palestinci odu? Da ih sve ubiju?” “Rešenje dve države je jedino rešenje, a čak i oni koji ga ne žele nisu još ponudili bilo koju alternativu”, smatra nemačka ministarka spoljnih poslova Annalena Baerbock. Njen francuski kolega Stéphane Séjourné konstatuje da su “izjave Benjamina Netanyahua zabrinjavajuće”.

Podršku daje i generalni sekretar UN-a António Guterres, još jedan od onih koji kritikuje Netanyahuovo odbijanje koje će “unedogled produžiti” rešenje ključnog bliskoistočnog konflikta. “Pravo palestinskog naroda da izgradi sopstvenu, potpuno nezavisnu državu mora da bude priznato od svih, a bilo čije odbijanje da se rešenje dve države prihvati mora da bude odlučno odbačeno.”

Saudijska Arabija i Katar normalizaciju odnosa sa Izraelom direktno uslovljavaju obnovom ozbiljnog mirovnog procesa koji bi vodio palestinskoj državi.

Netanyahu odbacuje pozive iz Bele kuće, Evropljanima godinama ne veruje. Odbacuje Borrellovu ideju o sazivanju “pripremne mirovne konferencije” koju bi organizovali EU, Egipat, Jordan, Saudijska Arabija i Arapska liga, uz poziv SAD-a i UN-a. EU će pritiskati na prekidu rata ako treba i bez Izraela za stolom. Guterresa optužuje za propalestinsku naklonost.

Dok je Natanyahu na vlasti, nema mira na Bliskom istoku.