Avangardna umjetnica i pjevačica Aleksandra Slađana Milošević preminula je u 69. godini, poslije kraće bolesti.

Slađana Milošević je za Nova.rs nedavno otkrila da je u jako lošem zdravstvenom stanju, te da je sopstvenom voljom napustila Klinički centar zbog navodno lošeg tretmana. Tada je otkrila i da boluje od Sjogrenovog sindroma.

Slađana Milošević o bolesti

“Kod kuće sam, uz prijetnju da svašta može da mi se desi. Jure me po bolnicama, slomila sam ruku, pogrešno mi je stala, morala sam da platim privatno da mi skinu gips”, počela je ona za Nova.rs.

Primljena je bila, kaže, na osnovnom prijemnom odeljenju gastroentorologije

“Osjećam se grozno jer sam otišla u bolnicu da se liječim, a ne da me maltretiraju i da mi ne daju da idem iz prostorije. Nema nikakvog objašnjenja, navodno je neka analiza koja se odnosi na mjerenje izlučevina u nekom periodu da bi se vidjelo kako rade bubrezi”, dodala je ona, između ostalog.

Najveći problem je što nije mogla da ide u toalet.

“Taj dan se završava da ne koristim toalet van prostorije, a tu je 20 pacijenata koji su teški bolesnici. Ne vidim, šta ću tu, ali ćutim, rekla sam u redu, čekam svoj red za drugu kliniku. Dolazi jutro, ja trpim da ne idem u toalet, a bolesna sam. Čekam još dva dana, ne daju mi da izađem, rekli su mi da ne mogu da izađem iz sobe nikako. I onda su mi rekli da imam paravan i da tu mogu da obavim sve što mi treba. Ja pitam: ‘Zašto mi ograničavate slobodu da ne mogu da se istuširam, da ne mogu da odem do toaleta?’. Trpim i dalje, sve dok nisam svojevoljno htjela da potpišem izlazak iz bolnice”, rekla je tada Slađana Milošević.

Šta je Sjogrenov sindrom?

Sjogrenov sindrom je hronično, zapaljensko, reumatoidno oboljenje koje se ispoljava suhim okom (xerophthalmia) i suhim ustima (xerostomia). Uzrok nastanka ovih pojava je smanjenje funkcija egzokrinih žlijezda. Ovaj sindrom se javlja kao primarno oboljenje i udružen sa nekom od drugih sisitemskih bolesti vezivnog tkiva, najčešće sa sistemskim lupusom ili reumatoidnim artritisom.

Statistika kaže se ova bolest najčešće javlja između 30. i 50. godine života, kao i da žene devet puta češće obolijevaju od muškaraca. Veliku ulogu ima genetska predispozicija koja uz dejstvo normalnih imunoloških mehanizama izaziva zapaljenski proces i oštećenje tkiva. Važan faktor mogu da budu i virusne infekcije.

Simptomi koji prate bolest su: osjećaj grebanja, svraba, suhoće oka, suha usta koja su obično prvi simptom, a često se javlja i uvećanje parotidnih pljuvačnih žlijezda koje su bezbolne, meke, u početku, a kasnije postaju osjetljive na dodir.

U simptome spadaju i malaksalost, povišena temperatura, artritis, vaskulne promjene na koži. Vaskulitis se javlja i na unutrašnjim organima, plućima, centralnom nervnom sistemu, krvnim sudovima, urotraktu i digestivnom sistemu. Tu su i periferne neuropatije.

Bolest može da traje i više decenija. Blag oblik prate samo promjene na očima i ustima, dok kod težih oblika dolazi do simptoma na drugim, unutrašnjim organima. U malom broju slučajeva mogu se javiti teške sistemske manifestacije ili određeni oblik maligne bolesti. Dijagnoza se uspotavlja analizom funkcija žlijezda, biopsijom i preko nalaza antitijela u krvi.