Iako mnogi smatraju da je gojaznost isključivo posljedica prevelikog unosa kalorija, često se zapostavlja drugi, veoma bitan psihološki faktor, koji izaziva takozvana glad na “nervnoj bazi” ili emocionalna glad.

Kada dođe do povećanja tjelesne težine često vrlo bitnu ulogu igra psihološka motivacija koja nas je natjerala da jedemo previše. Nikako ne bi trebalo da se zanemari psihološki faktor gojaznosti, koji može da dovede do veoma ozbiljnih problema. Tako da, pored fiziološke ili realne gladi postoji još jedna mnogo kompleksnija – emocionalna glad, iza koje se skrivaju druge potrebe i koja navodi na pretjerano konzumiranje hrane radi smirivanja emocija.

Usljed fiziološke gladi, čovjek jede i zbog bijesa, samoće, anksioznosti, umora, dosade, sreće, kao i da bi ublažio mnoge druge emocije i potrebe koje se razlikuju od osobe do osobe.

Emocionalna glad je hitna, ne ostavlja mnogo vremena pri izboru hrane, izaziva netolerantnost i nagoni pojedinca da misli samo na hranu, tačnije, samo na određenu namirnicu, jer samo ona može ublažiti emocionalnu glad i povezuje se sa vrlo uznemirujućim osjećanjima sa kojima ne može da se izbori.

Problemi na poslu, u školi, sa partnerom su samo neke od poteškoća koje mogu da nađu izlaz u pretjeranoj konzumaciji hrane. Međutim, za ovaj vid gladi je karakteristično to da se hrana uzima automatski, a čak i u trenutku kada je stomak pun, pojedinac ne osjeća potrebu da prestane, već će to učiniti onda kada osjeti da je hrana ublažila njegove probleme i muke.

Fiziološka glad je drugačija utoliko što je postepena, njen intenzitet polako se povećava i mogu je utoliti različite namirnice, tj. ne postoji fiksacija za jedan određeni tip namirnice, kao kod emocionalne gladi. Realna glad potiče iz stomaka, stoga, kada se unese potrebna količina, može se lako prestati sa konzumacijom, jer je došlo do zasićenja.

Veoma bitan korak u sprečavanju emocionalne gladi je uviđanje koje emocije izazivaju proždrljivost. Patnja i nekontrolisan apetit ukazuju na to da nešto nije u redu i da bi valjalo posvetiti se tom problem, analizirati ga i vratiti na taj način svoj život u ravnotežu.

Vođenje dnevnika se ispostavilo kao veoma koristan način za prepoznavanje emocija koje izazivaju glad.

Postoji pravilo od 15 minuta koje može biti korisno u borbi protiv emocionalne gladi: u trenutku kada osjetite potrebu za hranom koja bi ublažila vase emocije, pogledajte na sat i tačno 15 minuta nemojte se približavati hrani. Naime, svijest je osnova za borbu protiv emocionalne gladi i vremenom se uspostavlja ravnoteža sa potrebom za hranom, pa se i težina postepeno smanjuje prirodnim putem.