Bliži se 2. maj, dan koji bi mogao ući u važnije historijske datume nakon što Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) New Yorku obavi glasanje o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici čiji je puni naziv Nacrt rezolucije o „Međunarodnom danu refleksije i sjećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine“.

Uporedo s približavanjem ove važne sjednice ne stišava se nepotrebna buka koju stvaraju Aleksandar Vučić, predsjednik Srbije i Milorad Dodik, predsjednik RS-a, a čiji je glavni cilj da Rezolucije ne bude usvojena. Argumenti kojima se služe Vučić i Dodik su slabi i velika je vjerovatnoća da će Rezolucija biti usvojena. Vučić, na primjer, kaže da „Predsjedništvo BiH nije postiglo koncenzus oko Rezolucije o genocidu“, dok Dodik izmišlja da bi Rezolucijom cijeli srpski narod bio proglašen genocidnim i s tim u vezi je nedavno u Banjaluci organizovao miting koji su mnogi proglasili fijaskom, jer mu se nije odazvalo onoliko građana RS-a s koliko su se režimski mediji u tom entitetu hvalili.

Politički analitičar Dušan Janjić za "Slobodnu Bosnu" je komentarisao buku koji su prethodnih sedmica stvarali Vučić i Dodik u vezi Rezolucije, te prognozirao šta će biti nakon glasanja u UN-u.

ARGUMENTI NISU NA STRANI SRBIJE

"Srpska diplomatija je prethodnih dana pokušavala da odgodi usvajanje Rezolucije ili da promeni tekst. To je, u osnovi, bila jedna defanzivna strategija. Oni su tvrdili da je bio zločin, a ne genocid. Međutim, protiv takve priče su svi argumenti, a među njima je definicija genocida po UN-u, pa odluke Haškog suda i drugo. Drugi deo te priče je da je ta inicijativa urađena mimo vlasti RS-a i protivno srpskom narodu i da je u suštini utoliko opasna, jer kako Vučić kaže, ona ističe nove sukobe. Ali ne zaboravimo i treću stvar, a to je da je 2. marta Vučić najavio svoju strategiju izbora u Srbiji i opstanka na vlasti i ona se zove „borba protiv specijalnog rata Zapada protiv njega i njegove vlasti“ u kojoj će koristiti dve teme -  Republiku Srpsku, za koju kaže kako od njega traže da je pusti niz vodu i Kosovo. I otuda Vučić i Dodik u Rezoluciju učitavaju nešto što ne postoji.

Dakle, ni u nacrtima rezolucije koji su kolali ne postoji ni na koji način proglašenje i odgovornosti Srbije i Srba kao takvih, niti ima priče o kolektivnom kažnjavanju za genocid. To je nešto što je izvan okvira UN-a. UN je nastao nakon Drugog svetskog rata na ideji mira i pomirenja. Kada se govori o holokaustu ne govori se o kolektivnoj odgovornosti naroda. U savremenom shvatanju genocida ne postoji kolektivna odgovornost, nego individualna i ona je što se tiče BiH u gotovo svim slučajevima razrešena na sudovima. U najdelikatnijem sudskom sporu BiH protiv Srbije sud je rekao da Srbija nije organizovala genocid i ratne zločine, ali je odgovorna jer nije preduzela sve radnje, a te radnje su povlačenje Ojdanićevog korpusa u vremenu kada se dogodio masakr", kaže Janjić.

Onima koji brane Vučićevu teoriju i propagandnu mantru Janjić poručuje da prvo napišu knjige pa da onda hvale Vučića u javnosti, ali kako kaže naš sagovornik, to su ljudi koji ne poznaju historiju ni međunarodne pravne definicije.

"Osnovni cilj Vučićeve kampanje je da se na etno-nacionalističkoj liniji podigne javnost i priča o tobožnjoj ugroženosti Srba i srpske nacije, jer Vučić ima problema s većinskim narodom i njegovim glasovima. On je preko vlasti sve uključio, pa ima jednu nevjerovatnu koaliciju u kojoj su Rasim Ljajić i Vojislav Šešelj. To zajedno ide u Beogradu na izbore. Vučiću je kalkulacija za osvajanje svakog glasa važnija nego principi kod svih njih.

Ovde se radi o novcu i vlasti i strahu od srpske većine. Međutim, tu mu ne može ni pomoći ni odmoći Rezolucija. A kod same Rezolucije Vučić zaboravlja Deklaraciju Skupštine Srbije u kojoj je Boris Tadić izbegao reč genocid, jer tada nije imao presude Haškog suda, pa je bio i manji otpor za njeno izglasavanje.

STRAH OD PREUZIMANJA ODGOVORNOSTI

Srbija je morala naći pametniji način pridruživanju Rezoluciji o genocidu, jer ona ne utvrđuje i ne definiše događaj, nego proglašava međunarodni dan sećanja, a to je apsolutno daleko od onoga čega se boji Vučić. A Vučić i oni oko njega se boje preispitivanja njihovih političkih i ličnih uloga u tome, jer ne zaboravimo da trenutnu okosnicu vlasti u Srbiji čine SNS u kojem preovlađuju radikalski elementi, a tu su i ljudi iz Socijalističke partije koji su glavni naslednici Miloševićeve politike. Ovde se ne radi samo o strahu od gubitka vlasti, nego o strahu od preuzimanja odgovornosti.

Radi se o transferu odgovornosti na ceo narod da oni ne bi menjali politiku. Bojim se da je efekat toga da, u suštini, ovom politikom, oni obeležavaju srpsku javnost i Srbiju kao nešto što se navodno protivi istoriji, što nije tačno. Istoriji se protivi manjina koja kontroliše vlast. Bitku ne možete dobiti protiv činjenica. I ovakva Vučićeva politika zaista jača argumente onih koji tvrde da je RS genocidna tvorevina. Vučićeva politika takve jača i diže i dižu strahove, jer je njihova poruka „uhvatimo se novog rata“. I tu je u potpunosti u pravu opozicioni političar iz Trebinja Nebojša Vukanović koji kaže ne gurajte nas ponovo u rat", poručuje Janjić.

No, ono što je u svemu dobro je da ova Vučićeva tema nije prošla u New Yorku. Janjić je ovo povezao s Kosovom tvrdeći da Vučić sebi ovakvim ponašanjem puca u nogu:

"Ova Vučićeva tema je kontraproduktivna i za Kosovo, jer ima mnogo zemalja koje nisu podržale Kosovo, nego poziciju Srbije. A Vučić kao da ne zna da se briselski dijalog vodi po osnovu odluke Generalne skupštine UN-a i to rezolucijom koju su predložili Beograd i Brisel. I ako bi Vučić želeo da ublaži ono što mu se servira u poglavlju 35 on s ovim stavom stvara čvrstu većinu protiv stava Srbije i njegovog zalaganja preko Srebrenice. Mnoge arapske zemlje koje nisu priznale Kosovo se ne mogu pomiriti s pričom da nije bilo genocida u Srebrenici i da je njihova humanitarna pomoć i primanje izbeglica bila obična šala. Rezolucija o genocidu u Srebrenici će biti usvojena i neka druga Vlada Srbije će obilježavati taj dan", zaključio je Janjić.

(D. OMERAGIĆ)