Kada je riječ o pokretanju probavnog sistema, borbi protiv upala, jačanju zdravlja mozga i smanjenju rizika od bolesti, orasi bi mogli da budu odličan dodatak vašem doručku, ručku ili večeri. Prepuni su hranjivih materija i imaju brojne zdravstvene koristi, a uz to su i raznovrsni, bilo da su posuti po zobenim pahuljicama ili pečeni u kolaču. Dakle, trebaju li orasi da postanu vaša nova opsesija? Stručnjaci kažu da, ali uz nekoliko upozorenja, piše Živim.hr.

Prehrambene vrijednosti

Ljekari se uglavnom slažu da su orasi prehrambene bombe. Bogati alfalinolenskom kiselinom (ALA), vrstom omega-3 masne kisjeline, orasi pomažu u borbi protiv upala u cijelom tijelu. Prema dr. Chidozie Odigwe, nefrologu, smanjenje upala može podržati zdravlje različitih sistema, od kardiovaskularnih do gastrointestinalnih i endokrinih. Štaviše, orasi mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti, poboljšati zdravlje crijeva i mozga, pa čak i smanjiti mogućnost raka. Dr. Jennie Stanford, stručnjakinja koja se bavi problemom gojaznosti napominje i da omege-3 u orasima mogu poboljšati nivo holesterola, dok antioksidansi pomažu u smanjenju oksidativnog stresa.

Nisu za svakoga

Međutim, orasi nisu prikladni za svakoga. Za osobe sa hroničnom bubrežnom bolešću (KBB), naročito one u uznapredovalom stanju ili na dijalizi, orasi mogu biti problematični. Dr. Odigwe objašnjava da su orasi bogati fosforom i kalijumom, što može da bude štetno za bolesnike s KBB-om jer se njihovi bubrezi bore sa obradom tih minerala. To može dovesti do opasnih nivoa fosfora i kalijuma u krvi, stanja poznatog kao hiperfosfatemija i hiperkalemija. Dr. Stanford dodaje da plodovi, poput badema, takođe sadrže oksalate, koji mogu doprinijeti bubrežnim kamencima ako se konzumiraju u velikim količinama. Stoga bolesnici s KBB moraju biti posebno oprezni s unosom oraha.