Dok Kanada ulazi u ključnu izbornu godinu, jedna ideja sve češće zaokuplja maštu njenih građana – pridruživanje Evropskoj uniji. Iako to nije formalno na političkoj agendi, nova istraživanja javnog mnijenja pokazuju da značajan broj Kanađana gleda prema Bruxellesu kao potencijalnom partneru, u vrijeme kada odnosi s dugogodišnjim saveznikom, Sjedinjenim Američkim Državama, postaju sve napetiji.

Retorika američkog predsjednika Donalda Trumpa, praćena carinama i prijetnjama na društvenim mrežama, dodatno podstiče razmišljanja o alternativama. A među njima – iznenađujuće – ističe se Evropska unija. Prema nedavnom istraživanju, čak 44 posto Kanađana podržava ideju članstva u EU, dok se 34 posto protivi toj ideji.

Glasnogovornica Evropske komisije Paula Pinho izjavila je da je Bruxelles „počastvovan rezultatima takve ankete“, ali je napomenula da su, prema važećim ugovorima, za članstvo u Uniji podobne samo evropske države. Iako bi članstvo Kanade u EU moglo zvučati kao fantazija čak i Komisiji, stručnjaci koji su za Politico analizirali tu mogućnost smatraju da, iako su šanse male – ideja nije potpuno neostvariva.

(FOTO: Guliver Image)

‘Kanada bi se svakako kvalificirala’

Razlog zašto bi Kanada mogla postati 28. članica Unije temelji se, čini se, ponajviše na – dojmu. Iako su razdvojeni Atlantikom i hiljadama kilometara, Kanada i EU dijele niz zajedničkih interesa: snažne ekonomske veze, demokratske vrijednosti i – zajedničku glavobolju zbog Trumpove administracije.

Pinho je pozvala na pažljivo čitanje člana 49. Ugovora o Evropskoj uniji, prema kojem se za članstvo mogu prijaviti „evropske države“. Ali šta zapravo čini neku zemlju „evropskom“, osim čiste geografije – i može li se Kanada kvalificirati?
„Biti Evropljanin više je stanje uma“, rekla je za Politico Giselle Bosse, profesorica podrške demokratiji u vanjskoj politici EU-a na Univerzitetu u Maastrichtu. „Pojam evropske države nije strogo definisan. U prošlosti smo imali zemlje članice koje nisu bile isključivo unutar evropskog kontinenta“, pojasnila je Bosse, podsjećajući da EU ima prekomorske teritorije u Karibima, Pacifiku i Arktiku.

Kanadu je nazvala „posebnom vrstom Evropljana“, zbog njihove privrženosti socijalnoj državi, političkih i pravnih sistema koji potiču iz evropskih modela, te zbog evropskog porijekla mnogih Kanađana. Sličan stav imao je i Frank Schimmelfennig, profesor evropske politike na ETH Zürichu, koji je komentarisao šta znači biti Evropljanin izvan granica geografske Evrope.
„Kanada bi se zasigurno kvalificirala“, rekao je. „Po mnogim pitanjima, vjerovatno je bliža evropskim vrijednostima, institucijama i politikama nego mnoge sadašnje zemlje kandidatkinje.“

Te zemlje uključuju države zapadnog Balkana, Ukrajinu i Moldaviju – koje napreduju (iako sporo) na evropskom putu – ali i Tursku i Gruziju, koje stagniraju zbog demokratskih nazadovanja i problema s vladavinom prava. I dok je „štih“ Kanade privlačan, konačnu odluku morale bi donijeti Evropska komisija i sve države članice. Važno je napomenuti: kada je Maroko 1987. zatražio članstvo u EU, njegov zahtjev je odbijen jer nije evropska država.

Francuski farmeri ne bi bili oduševljeni

Iako neki akademici vide mogućnost za kanadsko članstvo, drugi su daleko skeptičniji. Prvo i osnovno, Kanađani bi morali biti potpuno ozbiljni u vezi svoje „evropskosti“. Za sada, prema profesorici Bosse, pozitivni odgovori u anketi mogli bi više odražavati emocije nego stvarnu političku volju.

Zemlje srednje Evrope su prije pristupanja EU to prikazivale kao „povratak Evropi“, svom prirodnom kulturnom krugu. Kanađani zasad ne izražavaju slične osjećaje. Ian Bond, zamjenik direktora Centra za evropske reforme, smatra da bi bilo „izuzetno teško“ uvjeriti bilo koga da je Kanada evropska država – iz više razloga.

Čak i da prođe „test evropskosti“, ulogu bi odigrala „praktična ekonomija“, kaže.
„Kanada bi morala uspostaviti carinsku granicu prema SAD-u i početi primjenjivati EU carine i regulative na američku robu. To bi bilo nevjerovatno štetno za ekonomiju. Nadmašilo bi sve koristi koje bi mogla imati od članstva, čak i dugoročno“, dodao je Bond.

Ulazak nove članice zahtijevao bi jednoglasnost – pa čak i referendume u nekim članicama, poput Francuske.
„Koliko su puta francuski farmeri glasali za slobodnu trgovinu s ostatkom svijeta? Oni prije pale gume nego što pristaju na takvo što“, zaključuje Bond.

Šanse su tanke

Na kraju, članstvo Kanade moglo bi izazvati frustracije kod država poput Turske, koje na ulazak čekaju desetljećima.
„Ne mislim da je ovo izvedivo u kratkom roku, zbog samih procedura i stanja u kojem se Unija i proces proširenja trenutno nalaze“, smatra Bosse. Umjesto toga, Kanada bi mogla unaprijediti svoj postojeći ekonomski sporazum s EU, kaže Bond.

Čini se da su kanadske vlasti već na tom putu. Novi premijer Mark Carney svoj je prvi inozemni posjet, 17. marta, ostvario upravo u Francuskoj, gdje je s predsjednikom Emmanuelom Macronom razgovarao o jačanju ekonomskih, odbrambenih i trgovinskih veza.
No možda je pritom nesvjesno napravio kobnu grešku za eventualne evropske ambicije – izjavio je da je Kanada „najevropskija od neeuropskih zemalja“. Ako je Bruxelles to zabilježio, taj kompliment bi mu se jednog dana mogao obiti o glavu.