Milivoj Bešlin, povjesničar s beogradskog univerziteta, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o aktualnoj političkoj situaciji u Srbiji, komentirao posljedice sve veće netrpeljivosti koju je dovođenjem lažnih glasača u Srbiji izazvao Milorad Dodik. Bešlin je govorio o demonstracijama studenata u Srbiji te odgovorio na pitanje ima li sličnost današnjih studentskih prosvjeda s onim u Socijalističkoj Jugoslaviji s kojima se suočavala vlast na čelu s Josipom Brozom Titom.

Razgovarao: MARIO ILIČIĆ

Foto: SAMIR SALETOVIĆ

Još uvijek se ne nazire konačni potez koji bi studenti u Srbiji mogli povući. Naravno, sve je popraćeno prijetnjama predsjednika Srbije Aleksandra Vučića upućenih studentima, koji se, na sreću još uvijek nisu ostvarile. Kako predviđate razvoj situacije kada su u pitanju demonstracije u Srbiji?

-Mi zapravo ne govorimo više samo o studentskom protestu. On postoji, i on je u javnosti najvidljiviji. Mi govorimo o najvećoj javnoj pobuni koja se dogodila u istoriji. Dakle, mi imamo najdugotrajniju građansku neposlušnost koja je manje artikulisana nego što je bila na početku ali ona i dalje traje. Ta kvadratura kruga još uvek nije rešena. Ono što je ključ rešenja je kako se iz tog društvenog konteksta premestiti u političku artikulaciju, odnosno, kako tu najširu društvenu pobunu iskoristiti da bi došlo do političkih promena. Mi imamo promene u društvu koje su evidentne.

Studenti su budili društvo i ljude oslobađali straha, u unutrašnjosti Srbije posebno. Ceo proces možda ljudima koji su nestrpljivi, ili koji očekuju brza rešenja, deluje sporovozno ili nedovoljno aktivno. Ali u osnovi je to bilo potrebno da bi se transformisalo društvo u zadnjih više od pola godine. Međutim, još uvek politički događaji i političke strukture ne prate promene u društvu. To je ta kontradikcija. Mi svi vidimo promene, ali političke strukture i artikulacije još uvek deluju isto. Imamo istu vlast, istu opoziciju, isti parlament. Vlada je promenjena, a ova je gora nego što je bila prethodna po mnogim stvarima. Sada je ključno na koji način iskoristiti tu društvenu promenu da bismo došli do političkih promena. To je ono što se postavilo kao ključno pitanje i negde se koncentrisalo 15. marta na najvećem protestu ikada kojeg je Beograd video. Mnogi ljudi su postali nestrpljivi ili razočarani. Neću da širim lažni optimizam, ali ovo su neophodni koraci da bi smo došli do toga. Mi smo svi u jednom procesu.

Svjedočili smo prijetnjama Aleksandra Vučića upućenim demonostrantima, ali i profesorima. Vučić je prijetio hapšenjima, smanjenima plaća profesorima, suspenzijama, otkazima. Kada se osvrnemo 50-ak godina unatrag, kako je sve riješeno u prošlom sustavu kada se Tito suočavao sa studentskim demonstracijama. Možete li napraviti komparaciju s današnjim studentskim prosvjedima i potezima Aleksandra Vučića i onoga što je Tito tada uradio?

-Ja sam skoro jedan naučni rad pisao s kolegama na tu temu, pa sam između ostalog i pravio izvesne komparacije. Vi ste u pitanju pomenuli Vučićeve pretnje i Vučićevu nervozu. Dakle, jedna vrsta agresije, neodgovornog javnog govora, pretnji, koji otkrivaju njegovu nervozu jer je u toku delegitimizacija njegovog režima.

Za razliku od njega, Tito je bio sve vreme savršeno miran, šta je on mislio i osećao u tom trenutku istorija nije zabeležila čak ni putem njegovih najbližih saradnika. Ali po onome što je bio njegov javni govor i onome što je govorio na državnim i partijskim sastancima, on je bio savršeno miran. I u tom smislu njegova prva reakcija je bila puno odgovornija od Vučićeve. No, Vučić je u jednom trenutku pokušao da imitira Tita. To je bilo na njegovom mitingu u Sremskoj Mitrovici, a imao je informacije da veliki broj njegovih glasača su skloni studentima, on se tada vrlo pozitivno izrazio o studentima.

Ali je rekao da „studente zloupotrebljavaju zli profesori i izdajnička opozicija koji provode obojenu revoluciju“. To se promenilo, i govori da Vučić nema nikakvu strategiju. On, od dana do dana, menja strategiju, te je on na poslednjem mitingu nudio ruku saradnje opoziciji, a rekao je sve najgore o studentima. Vučićeva unutrašnja politika jednaka je kao i njegova spoljna politika. Dokazuje to da nemamo državu, da nemamo institucije, da nemamo nikakvu državnu strategiju i da je samo pitanje na koju nogu će da ustane tog jutra nervozni autokrata i kome će tog dana da preti preko tabloida.

Sad govorimo o Titu. To je prva paralela. Dakle, Tito nije napadao studente, Tito nije imao paravojne formacije koje su batinali studente. Mediji u to vreme nisu govorili ni približno toliko loše kao što to čine Vučićevi mediji. S druge strane, studenti te 1968. nisu dovodili u pitanje Titov autoritet, čak štaviše oni su u protestnim salama i aulama fakulteta držali Titove slike ali ne Titove slike iz predsedničkog kabineta nego iz vremena rata i revolucije, odnosno prihvatali su Tita kao revolucionara.

Dakle, 1968. godina je bila revolucionarna, nije dovodilo u pitanje osnovne principe na kojima je bilo zasnovano jugoslovensko društvo, ali se žestoko kritikovala praksa koja je tada bila. U svakom slučaju, ključna razlika je u tome što je taj pokret mnogo kraće trajao i što je tadašnja vlast, uprkos tome što je bila šokirana onime što se desilo, jer to je bila prva velika pobuna u Socijalističkoj Jugoslaviji, ni približno nije bila spremna da posegne za ovom vrstom brutalnosti, medijske i svake druge dehumanizacije, koju čini Vučićev režim. Ne moramo da idemo dalje od toga da su studenti gaženi autombilima, da su ih kriminalci napadali bejzbol palicama, da su im lomili vilice, i to zapravo govori da ne možemo da povučemo nikakvu suštinsku paralelu između 1968. i današnjih protesta. 1968. godina u odnosu na Vučićevu brutalnost deluje prilično romantično.

Kako komentirate istup patrijarha SCP Porfirija koji je u Moskvi pred predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom studentske demonstracije nazvao „obojenom revolucijom“, baš kao što to i Aleksandar Vučić čini?

-Ceo Porfirijev performans u Moskvi i sve ono što čini od kako je izabran za patrijarha svedoči u korist tvrdnje da nije dostojan i da nije dorastao poziciji. Njegova snishodljivost pred Putinom, potkazivaštvo prema građanima Srbije, prema studentima, jer on se faktički žali Putinu i potkazuje Putinu srpske studente, govori da će njegovo ime i njegov mandat patrijarha ostati po tom beščašću upisano najružnijim slovima u srpskoj istoriji.

Vlast u bh. entitetu Republika Srpska je u posljednjih 30 godina uvijek nekako na poseban način gledala prema Beogradu. Imali smo brojne lidere pozicije i opozicije koji su bili zagledani u Srbiju, te su susjednu državu doživljavali kao svoju maticu. No, ono što radi Milorad Dodik čini se da je nadmašilo sve dosadašnje poteze političara iz reda srpskog naroda u BiH. Kako građani Srbije danas gledaju na vlast u bh. entitetu Republika Srpska, s obzirom da raste bunt zbog nasilnog dovođenja lažnih glasača na lokalne i opće izbore kako bi dali glas Vučiću.

-Zapravo se kod nas događa nešto što je Hrvatska imala za vreme Tuđmana, kada su bili povici na Hercegovce zbog iste stvari. U Srbiji se zaista nije puno obraćalo pažnje, iako je dosta ljudi došlo u Srbiju, ali neki odium prema njima nije bio prisutan u javnom diskursu. Međutim, od ovih poslednjih Vučićevih izbora, gde je taj izborni cirkus sa dovođenjem lažnih glasača iz BiH bio najvidljiviji, jer kako Vučiću pada popularnost, kako se delegitimiše, on mora sve više da koristi izborne manipulacije da bi „pobedio“ na tim izborima. Dakle, već od tih izbora je postalo jasno, pre svega u Beogradu, da su poluge Vučićevog režima ljudi koji su došli iz BiH ili ljudi koje on povremeno dovodi da bi glasali za njega.

I taj odium se nastavio tokom ovih protesta, vrlo čest narativ koji možemo čuti na ovim protestima da se Vučić oslanja na ljude iz Republike Srpske, kada je reč o tom represivnom aparatu, od tih raznih kapuljaša i  neformalnih bandi koje on koristi za vršenje nasilja nad pobunjenim građanima Srbije, do toga da je bilo toliko informacija da su prilikom poslednjih batinanja građana Novog Sada ispred DIF-a to radili policajci iz Republike Srpske. Pa je jedna od najboljih novosadskih novinarki Ana Lalić napisala tekst o tome te je rekla da to nije tačno i da su građane tukli novosadski policajci. Hoću da kažem da to što su ljudi tako masovno poverovali da Vučić dovodi razne nasilnike i policajce iz RS-a govori u stvari o stvarnom stanju duhova u značajnom delu srpskog društva a to je da ovog puta postoji jedan značajan odium prema ljudima „preko Drine“ i da taj odium, naravno i pothranjen time što se Vučić u velikoj meri oslanja na ljude koji su došli iz BiH ili ih povremeno dovodi.

Za kraj, mislite li da će Vučić mirno predati vlast?

-Ne. Vučić je ukinuo pravni poredak u Srbiji, on je razorio institucije i ukinuo institut slobodnih i fer izbora. Kad uradite te tri stvari - vi ste napravili scenografiju da se društveni sukobi više ne mogu reševati na miran i demokratski način.