Izbacivanje bijesa kada smo ljuti djeluje razumno. Opšteprihvaćeno je da to može da nam pomogne da ga ugušimo, poput ispuštanja pare iz ekspres lonca.

Ali ova uobičajena metafora je obmanjujuća, prema meta-analitičkom pregledu iz 2024. godine.

Istraživači sa Državnog univerziteta Ohaja analizirali su 154 studije o bijesu, pronalazeći malo dokaza da izbacivanje bijesa pomaže. U nekim slučajevima, to bi moglo da poveća bijes, piše Science alert.

„Mislim da je zaista važno razbiti mit da ako ste ljuti, treba da "se izduvate" – da ga izbacite iz grudi“, rekao je glavni autor i naučnik za komunikacije Bred Bušman kada su rezultati objavljeni prošle godine.

On smatra da izbacivanje bijesa može zvučati kao dobra ideja, ali nema ni trunke naučnog dokaza koji bi podržali teoriju katarze.

To ne znači da bijes treba ignorisati.

Razmišljanje nam može pomoći da razumijemo zašto se ljutimo i da se pozabavimo osnovnim problemima. Takođe može pomoći u emocionalnoj validaciji, važnom prvom koraku ka zdravoj obradi emocija.

Međutim, izbacivanje bijesa često ide dalje od razmišljanja.

Studija ukazuje na to da mnogi ljudi takođe pokušavaju da izbace bijes fizičkim naporima, što može ponuditi zdravstvene koristi, ali možda vas neće smiriti u tom trenutku.

Pregledane studije obuhvatile su ukupno 10.189 učesnika, koji predstavljaju različite uzraste, polove, kulture i etničke grupe. Rezultati pokazuju da je ključ za obuzdavanje bijesa smanjenje fiziološkog uzbuđenja, kažu autori, od samog bijesa ili od inače korisne fizičke aktivnosti koju bi on mogao inspirisati.

„Da biste smanjili bijes, bolje je baviti se aktivnostima koje smanjuju nivo uzbuđenja“, rekao je Bušman i dodao da čak ni trčanje nije efikasna strategija jer povećava nivo uzbuđenja i na kraju je kontraproduktivno.

Istraživanje je djelimično inspirisano popularnošću „soba bijesa“, gdje ljudi plaćaju da razbijaju predmete u nadi da će osloboditi bijes, rekla je prva autorka Sofi Kjervik, naučnica za komunikacije na Univerzitetu Virdžinija Komonvelt.

„Željela sam da razotkrijem cijelu teoriju izbacivanja bijesa kao načina suočavanja sa njim“, objasnila je Kjervik i dodala da je cilj bio da se pokaže da je smanjenje uzbuđenja, a zapravo i njegovog fiziološkog aspekta, zaista važno.

Tim je osmislio pregled na osnovu Šahter-Singerove dvofaktorske teorije, koja opisuje bijes (i sve druge emocije) kao dvodjelni fenomen, od kojih svaki sadrži fiziološku i kognitivnu komponentu.

Prethodna istraživanja su se često fokusirala na kognitivni ugao, prema Kjerviku i Bušmanu, poput ispitivanja kako kognitivno-bihejvioralna terapija može pomoći ljudima da prilagode mentalna značenja koja su u osnovi njihovog bijesa.

Istraživanja pokazuju da to može da funkcioniše, kažu oni, ali pregled takođe baca važno svijetlo na alternativni put za smirivanje bijesa. Štaviše, standardne kognitivno-bihejvioralne terapije nisu efikasne za sve tipove mozga.

Njihova studija je ispitala aktivnosti koje povećavaju i smanjuju uzbuđenje, od boksa, vožnje bicikla i trčanja do dubokog disanja, meditacije i joge.

„Bilo je zaista zanimljivo videti da progresivno opuštanje mišića i samo opuštanje uopšte mogu biti jednako efikasni kao i pristupi poput meditacije“, rekla je Kjervik. Te aktivnosti smanjenja uzbuđenja uključivale su jogu, progresivno opuštanje mišića, kao i dijafragmalno disanje.

„Bilo je zaista zanimljivo vidjeti da progresivno opuštanje mišića i samo opuštanje uopšte mogu biti jednako efikasni kao i pristupi poput meditacije“, rekla je Kjervik.

Zatim je dodala da "joga, koja može biti uzbudljivija od meditacije, i dalje predstavlja način smirivanja i fokusiranja na dah koji ima sličan efekat u smanjenju bijesa.

Umjesto pokušaja da se bijes izrazi, istraživači preporučuju da se on "potkopa" smanjivanjem temperature. Taktike smirivanja za koje je već dokazano da ublažavaju stres takođe mogu oduzeti bijesu fiziološko gorivo.