Poglavlje 4 u pregovorima Crne Gore sa Evropskom unijom (EU), koje za cilj ima omogućavanje slobodnog, jednostavnog i sigurnog kretanja kapitala bez administrativnih barijera, trebalo bi da bude zatvoreno sredinom decembra, saopštila je šefica pregovaračke radne grupe Bojana Bošković.

Ona je objasnila da se Poglavlje 4 – Sloboda kretanja kapitala odnosi na transakcije koje su povezane sa novcem i sa finansijskim instrumentima između zemalja, a te transakcije su u vezi sa investicijama i trgovinom.

„U tom kontekstu, tipovi kretanja kapitala mogu biti direktne investicije. To su investicije u preduzeća, firme, nekretnine u drugim zemljama. Mogu da budu portfolio investicije. To su investicije u hartije vrijednosti, dakle akcije ili obveznice. I mogu da budu kreditni poslovi i zajmovi, odnosno, to su krediti koje odobravaju banke i međunarodne finansijske institucije“, rekla je Bošković u intervjuu agenciji Mina-business.

Na pitanje koji su bili ključni izazovi tokom trajanja procesa pregovora, Bošković je objasnila da je Poglavlje 4 jedno od rijetkih gdje nije bilo posebnih sistemskih izazova.

Ona je podsjetila da je Crna Gora donijela Zakon o tekućim i kapitalnim poslovima sa inostranstvom još 2005. godine, kojim je potpuno liberalizovala sva tekuća i kapitalna kretanja.

„Sama činjenica da mi za zatvaranje ovog poglavlja nijesmo morali da mijenjamo taj zakon, govori o tome da smo taj režim zaista i uspostavili počev od 2005. Tako da sve ovo što se dešavalo dalje je bilo samo fino podešavanje i neke možda manje izmjene pojedinih zakona koji su predstavljali okvir za slobodu kretanja kapitala u Crnoj Gori i naravno ovo što podrazumijeva oblast platnog prometa i sprečavanja pranja novca, što je moralo da se usaglašava jer su u međuvremenu i na nivou EU donesene nove regulative“, rekla je Bošković.

Predstavnik Centralne banke (CBCG) i član pregovaračke radne grupe, Andrija Jovović, osvrnuo se na ispunjenje obaveza u okviru Poglavlja 4 u oblasti platnog prometa, ističući da je ta oblast imala ključnu ulogu, jer upravo kvalitet, stabilnost i usklađenost platne infrastrukture omogućava da kapital teče nesmetano, efikasno i sigurnim kanalima.

Prema njegovim riječima, u prethodnom periodu je primjetan veoma intenzivan period usklađivanja, odnosno modernizacije platnog sistema, koji je, pored tehničkog, podrazumijevao i potrebu regulatornog usaglašavanja.

„Sve ove aktivnosti koje smo sproveli su strateške i one pokazuju opredijeljenost Crne Gore da obezbijedi efikasno kretanje kapitala, što je sama suština ovog poglavlja. I to je dokaz da Crna Gora ulazi u završnu fazu pregovora sa funkcionalnim, efikasnim i evropski usklađenim platnim sistemima“, smatra Jovović.

Crna Gora je početkom oktobra postala članica SEPA sistema - jedinstvenog područja plaćanja u eurima, koji predstavlja inicijativu EU da pojednostavi i standardizuje platne transakcije, omogućavajući brže, jeftinije i sigurnije uplate i isplate u eurima između zemalja članica. Jovović je naglasio da je pridruživanja Crne Gore SEPA zoni jedan je od najvidljivijih i najkonkretnijih reformskih procesa u okviru Poglavlja 4.

„To je jedan od segmenata koji najdirektnije utiče na svakodnevni život naših građana i funkcionisanje privrede. SEPA je omogućila da plaćanja u eurima se obavljaju potpuno isto, bez obzira da li transakcije obavljate prema bilo kojoj državi članici EU ili SEPA području“, dodao je Jovović.

Prema njegovim riječima, SEPA je donijela konkretne benefite za građane i privredu u smislu bržih, jednostavnijih i značajno jeftinijih provizija nego što je to bilo ranije, iz razloga što je SEPA uvela standardizaciju koja skraćuje vrijeme izvršavanja i eliminiše sve one dodatne troškove koji su se ranije javljali kroz posredničko bankarstvo.

„Sami osjećaj da fizička granica u prenosu novca praktično više ne postoji, predstavlja suštinu evropske slobode kretanja kapitala“, rekao je Jovović.

On je dodao da je za privredu ovo još važniji iskorak, jer kompanije iz Crne Gore sada funkcionišu po istim pravilima kao i konkurentske firme u EU.

Jovović je istakao da SEPA nije bila samo tehničko usaglašavanje, već proces integracije i ulazak u evropsko finansijsko otržište.

„Mi smo 7. oktobra, kada su počele da se izvršavaju prve SEPA platne transakcije, postali dio EU mnogo prije punopravnog članstva koje je planirano za 2028. I SEPA je upravo najbolji praktični primjer benefita koje donosi punopravno članstvo - slobodno, jednostavno i sigurno kretanje kapitala bez administrativnih barijera. Ono što često ponavljamo u zadnje vrijeme jeste da SEPA u procesu evropskih integracija predstavlja onu tihu revoluciju, jer bez mnogo buke donosi konkretne benefite i mijenja način na koju funkcionišu plaćanja“, rekao je Jovović.

Komentarišući naredne korake u oblasti platnog prometa i nove usluge i infrastrukturu koji se planiraju, Jovović je najavio da ulazimo u jednu fazu u kojoj Crna Gora uvodi rješenja koja predstavljaju savremeni evropski vrh.

„Riječ je o uvođenju sistema za instant plaćanja koje sprovodimo kroz projekat TIPS Clon u saradnji sa Bankom Italije, Evropskom centralnom bankom (ECB) i Svjetskom bankom (SB). Kroz prvu fazu uvešćemo instant plaćanja za nacionalne platne transakcije. Znači, nema više čekanja do sjutra. Transakcije se izvršavaju odmah i sredstva su na raspolaganju klijentima na računima u roku od nekoliko sekundi“, kazao je Jovović.

Druga faza ovog projekta podrazumijeva regionalno uvezivanje između država koje učestvuju u ovom projektu, a treća priključenje na pravi Target Instant Payment sistem, koji koriste države članice EU.

„Tada ćete moći da primate i šaljete novac prema i iz bilo koje države u EU u roku od svega nekoliko sekundi“, rekao je Jovović.

Prema njegovim riječima, procijene su da će godišnje uštede od uvođenja sistema instant plaćanja, u kombinaciji sa SEPA projektom, dostizati iznos od 160 miliona EUR, što su značajne uštede na nivou ekonomije.

Direktor Finansijsk-obaveštenje jedinice (FOJ) i član pregovaračke radne grupe, Aleksandar Radović, je govoreći o njihovoj ulozi u radu radne grupe, kazao da ta jedinica prati institucionalni okvir kada je u pitanju sistem prevencije pranja novca i finansiranja terorizma, saradnja između nadležnih nadzornih i istražnih organa, kao i međunarodna saradnja.

On je objasnio da su AML pravila, koja podrazumijevaju pravila protiv pranja novca, ustvari mehanizam koji će da prati da sloboda kretanja kapitala ne bude potpuna sloboda, odnosno da kroz taj kapital ne prođe i takozvani „prljavi kapital“.

Govoreći o izazovima u ovom poglavlju, Radović je kazao da je rok za primjenu pravila EU, direktiva i uredbi, veoma kratak.

„Nemamo više luksuz da polako implementiramo pravila. Odlučili smo da prihvatimo pravila evropske porodice, jer kucamo na vrata EU. Međutim, nekada ta pravila nijesu u potpunosti u skladu sa našim nasljeđem i situacijom u zemlji i društveno-političkim prilikama“, rekao je Radović.

FOJ je, kako je rekao, kroz proces pregovora, imao konkretne benefite, jer je poboljšao saradnju sa nadzornim organima.

Na pitanje da li Crna Gora ima dovoljno ljudskih kapaciteta da u potpunosti uđe u borbu protiv pranja novca, Radović je odgovorio da je pranja novca veoma rasprostranjena pojava i u svijetu, a kod nas posebno.

„Tako da, ne znam koliko ljudskih kapaciteta da odredite, oni će uvijek imati posla. Prije dvije i po godine mi smo kod nas imali 27 službenika. Poslije smo dva puta sistematizacijom povećavali broj radnih mjesta, tako da sada ona izgleda 45 službenika, od kojih 35 aktivno radi. Znači imamo upražnjenih deset mjesta“, rekao je Radović.

Prema njegovim riječima, izazov je pronaći ljude koji mogu to da rade.

„Mi polako podižemo te kapacitete. Na nivou Ministarstva unutrašnjih poslova, po pitanju kapaciteta, mi smo na naprednom nivou. Uvijek može bolje, ali s obzirom na sve prilike i na onim sa čim raspolažemo, možemo reći da smo zadovoljni. Međutim, toliko toga još predstoji“, kazao je Radović.

Pranje novca posljednjih godina i u svijetu i u Crnoj Gori dobija drugačiju dimenziju i moraju se brzo i efikasno pisati pravila i ista primjenjivati.

„To je ogroman i specifičan posao i mislim da nećete naći nijednu zemlju u svijetu koja će reći da je 100 odsto napravila sistem prevencije i da 100 odsto istražuje pranje novca. Tri do pet odsto globalnog bruto društvenog proizvoda se odnosi na prljav novac i ta činjenica govori koliko je rasprostanjena ta pojava i koliko je uopšte borba teška i moguća“, upozorio je Radović.

Sumirajući rad čitave radne grupe, Bošković je naglasila da proces pridruživanja EU podrazumijeva da treba reformisati institucije i učiniti ih da budu efikasne.

„Da bismo imali efikasne institucije, moramo da imamo i efikasne državne službenike, jer institucije čine i ljudi. Da bismo danas mogli da se pohvalimo šta smo sve uradili u Poglavlju 4 i u drugim poglavljima, to znači da su neki državni službenici jako marljivo radili. Kolege su pričale o tome da nam nedostaje kapaciteta i da te kapacitete moramo da gradimo. Činjenica da smo sve ove reforme postigli sa toliko malo ljudi znači da je uspjeh tih kolega koji su radili dvostruko veći, jer smo u ograničenim uslovima kapaciteta to i radili“, zaključila je Bošković.