Kad već država Bosna i Hercegovina i njene institucije nisu mogle da ga ukinu, možda je i najbolje da neustavni dan Rs sam od sebe padne u zaborav i završi na marginama dnevne politike, kaže profesor geopolitike i međunarodnih odnosa Jahja Muhasilović.

U razgovoru za Novinsku agenciju Patria (NAP), Muhasilović ističe kako je sutrašnje obilježavanje 9. januara u Banjoj Luci sraman čin negiranja ustavnog poretka Bosne i Hercegovine.

Dodatno je poražavajuća činjenica, potcrtava naš sagovornik, da će opet u tome učestvovati i političko rukovodstvo Srbije, iako bez poziva oficijelnih institucija BiH, što je direktno zadiranje u suverenitet, teritorijalni integritet i ustavno-pravni poredak BiH.

No, za razliku od prethodnih godina, kada je 9. januar bio dosta pompezno obilježavan, Muhasilović kaže kako je očito da polako dolazi do jenjavanja interesovanja za taj događaj, ne samo među srpskom populacijom u entitetu Rs, već i među brojnim Bošnjacima, koji su se na to oglušili.

- Deveti januar je nekako sada postao više Dodikov i SNSD-ov praznik, nego što je dan entiteta jer javnost to sve manje prati, naročito nakon političkog poraza kroz koji prolazi Milorad Dodik.

Vidimo da nema te inicijalne energije koja je prethodnih godina postojala vizavi obilježavanja ovakvih datuma, što je u konačnici dobro za BiH jer Dodik i srpska politika i očekuju da mi čupamo kosu i hvatamo se za glavu i žustro reagujemo na sve to.

Međutim, kako sa naše - probosanske strane, nema takvih reakcija, to je na neki način dovelo i do poraza onoga kako je Milorad Dodik zamišljao da izgleda taj 9. januar, što je dobra stvar.

Iskreno se nadam da će se taj trend nastaviti i u budućnosti i da će to u nekim budućim godinama postati jedan totalno marginalan i irelevantan događaj - naglašava Muhasilović.

Poraznom je okarakterisao činjenicu da država Bosna i Hercegovina nije bila u stanju pouzdati se u svoje pravosudne i sigurnosne institucije da taj dan ukinu, pa je onda bolje da on sam od sebe padne u zaborav i završi na marginama dnevne politike.

Muhasilović smatra da se može reći da je Tužilaštvo BiH svojom dugogodišnjom pasivnošću djelomično postalo saučesnik i ključni saveznik politike koja urušava ustavni poredak Bosne i Hercegovine.

- U Tužilaštvu postoje ljudi koji su u dosluhu s politikom SNSD-a i koji isto razmišljaju kao i Milorad Dodik. To je razlog više zašto treba da kao Bosna i Hercegovina navijamo za političku smjenu u tom entitetu, da se pruži šansa nekim drugim srpskim strankama, da se podrži kandidat koji će se u tom entitetu suprotstaviti SNSD-ovom.

Ne mogu za Tužilaštvo BiH reći da je u potpunosti saučesnik, tu je problem naravno i nekih drugih institucija Bosne i Hercegovine, primarno ovih sigurnosnih, ali naravno i pravosudnih.

Zašto? Zato što nisu na silu spriječili obilježavanje tog neustavnog dana. I to je samo jedan u nizu od događaja u kojima, nažalost, državne institucije nisu dorasle zadatku da demonstriraju državnost i postojanje države u tom entitetu.

Ali, ponavljam, možda je bolje da krene ovim nekim evolutivnim procesom, ne revolucionarnim koji se evidentno nije desio, ali makar evolutivnim da taj cijeli događaj kroz godine postane marginalan i sasvim nebitan u političkom životu Bosne i Hercegovine. A to će se definitivno i desiti, naročito ukoliko se ubrza pad Dodika i SNSD-a, jer je taj projekat njihovo čedo - govori Muhasilović.

Na naše pitanje zašto među tužiocima nema onih hrabrijih i odlučnijih da se napokon uhvate ukoštac s rušiteljima države Bosne i Hercegovine, Muhasilović kaže da je tu jedan od najvećih problema što su mnogi od njih dugo vremena - a naročito onaj bošnjački dio u Tužilaštvu - involvirani u nekakve međuklanovske ratove među Bošnjacima.

- Jednostavno su se potrošili i troše se u tim bratoubilačkim međubošnjačkim, interbosanskim sukobima. I onda im ne ostaje vremena i prostora da rade konstruktivne stvari.

A s druge strane, srpski i hrvatski tužioci nisu toliko bratoubilački nastrojeni kao što su bošnjački. I onda, naravno, oni guraju određene politike. Međutim, ovaj bošnjački dio ne gura politike, već nekakve uske, klanovske, kartelske interese.

I naravno, kada imate jednu takvu kombinaciju srpske i hrvatske politike kroz pravosuđe, koja je odlučna da sprovodi zahtjeve Beograda i Zagreba u BiH, da se ponašaju kao proksiji, a kad sa druge strane nemate odgovor Bošnjaka koji sjede u istoj toj instituciji, koji su prezauzeti u vođenju kartelskih ratova između sebe, onda i imamo ovakvo totalno paralizovano Tužilaštvo koje ne radi posao koji bi trebalo da radi, a to je da štiti interese Bosne i Hercegovine - napominje Muhasilović.

Iz OHR-a danas jalovo saopštenje u kojem su poručili ono što već znamo: 9. januar je neustavan i njegovo obilježavanje je krivično djelo. Muhasilović kaže da je najveći problem u izboru politike OHR-a.

- OHR je pod vodstvom Christiana Schmidta očito izabrao politiku dezintegracije Bosne i Hercegovine i jačanja druga dva naroda naspram Bosne i Hercegovine - srpskog i hrvatskog.

Da podsjetimo javnost, Schmidt je konkretno radio poteze koji su isključivo išli u pravcu jačanja primarno hrvatske ali i srpske politike, a sve je to išlo na štetu Bosne i Hercegovine.

Bojim se da osim nekakve jalovosti tu postoji i određeno opredjeljenje po pitanju vođenja ovakve politike koja naravno u ovom trenutku godi i srpskoj i hrvatskoj strani u BiH - dodao je Muhasilović.

Pitali smo ga i ko je danas stvarni suveren u BiH - institucije države ili oni koji ih godinama javno ponižavaju?

- Iako su zvanično državne institucije suverene, kao takve su i priznate po međunarodnom pravu i međunarodnom sistemu, na terenu stvari stoje drugačije. Postoji jedna vrlo štetna, korozivna decentralizacija političke moći u BiH, gdje je to faktički otvorilo ogroman prostor srpskoj i hrvatskoj separatističkoj politici na štetu Bosne i Hercegovine.

S druge strane, imamo probosanski blok koji je isfragmentiran, podijeljen, bez vizije, vrlo često uljuljkan i koji svojim neradom ili pogrešnim radom vrlo često otvara ogroman prostor separatističkim političkim snagama da sprovode svoju volju.

U Bosni i Hercegovini, gledano sa strane, postoji ta jedna kakofonija političke volje i političke moći i to stvara taj dojam rasula u državi, odnosno nepostojanja nekakvog kohezivnog sistema - zaključuje Muhasilović u razgovoru za NAP.