Britanski naučnik James Bets bavio se tom temom i došao je do zaključka da kafu ne bi trebalo piti prije doručka.

Naime, u Velikoj Britaniji dnevno se popije 98 miliona šolja kafe. Pored toga što nas budi ujutro, poznato je da poboljšava fizičke performanse, od snage do izdržljivosti, kao i kognitivne vještine poput budnosti, brzine čitanja i rješavanja problema, piše Science Focus, prenosi Krstarica.com.

Kako djeluje kofein

„Postoji ogromna lista supstanci za koje se tvrdi da poboljšavaju performanse“, kaže Bets, koji je profesor metabolizma na Univerzitetu u Bat.

„Možete da izbrojite na prstima jedne ruke one koje zaista djeluju. Kofein bi bio na vrhu te liste, jer su efekti toliko jaki, dosljedni i jer ga apsorbuje skoro svako tkivo u tijelu.“

Ti efekti se pokreću kroz prilično različitu biologiju. Kofein stimuliše nervni sistem i povećava adrenalin, što nas čini manje umornima. Promoviše sagorijevanje masti kao izvor energije. Time tijelo štedi svoje zalihe glikogena, što objašnjava zašto kofein poboljšava izdržljivost.

Takođe blokira receptore neurotransmitera zvanog adenozin, koji nas podstiče na spavanje. To je djelimično razlog zašto se nakon šolje kafe osjećamo budnije i puniji energije. S druge strane, kofeinova snaga može nas ponekad učiniti hiperaktivnim kada nam te efekte ne treba.

Kafa popijena kasno tokom dana može otežati uspavljivanje. Previše kofeina može nas učiniti nervoznim i anksioznim ako nemamo izlaz za energiju koju nam daje.

Kada je najbolji trenutak da popijete kafu

Nauka počinje da razumije ove nijanse. Betsovo istraživanje proučava kako vrijeme konzumiranja hranljivih materija ili supstanci utiče na ljudsko zdravlje. Otkrio je još 2020. godine da konzumiranje jake kafe odmah nakon lošeg noćnog sna može oštetiti vašu kontrolu nivoa šećera u krvi tokom dana.

„Kada ljudi imaju loš san i zatim popiju kofein odmah prije doručka, to rezultira značajno višim odgovorom glukoze i insulina“, kaže Bets.

„Dakle, ljudi gube metaboličku kontrolu – ne mogu da podnesu šećer. Drugim riječima, ometaju sposobnost tijela da procesuira doručak.“

Osim što podiže nivo energije, loša kontrola šećera u krvi može povećati rizik od bolesti poput dijabetesa tipa 2 i srčanih oboljenja.

„Ako sačekate da prođe barem sat vremena nakon doručka, vjerovatno ste završili sa varenjem i apsorpcijom nutrijenata, pa je tada sigurnije piti kafu“, kaže Bets.

Takođe, dobro je uskladiti unos kofeina sa zadacima ili fizičkom aktivnošću. Ako želite da dobijete više od treninga ili trčanja na 5 km, Bets preporučuje da popijete kafu 45-60 minuta prije početka. To je najbolji trenutak za kafu u tom slučaju.

Koliko traju efekti

„Može da traje toliko da dostigne vrhunac u sistemu i da daje efekte“, kaže on. „Znamo da efekti traju jedan ili dva sata, čak i kod ljudi koji piju mnogo kofeina. Kod onih koji piju manje, efekti mogu da traju četiri do šest sati, pa oni mogu da popiju kafu mnogo ranije.“

Za kognitivne zadatke, istraživanja su pomiješana. Svi znaju da dobro tempirana kafa može poboljšati koncentraciju tokom ispita ili prezentacija.

Istraživanje sa Džon Hopkins univerziteta u Baltimoru otkrilo je da kafa odmah nakon učenja poboljšava konsolidaciju pamćenja.

Međutim, istraživanja su pokazala da previše kofeina može dovesti do lošijih akademskih performansi, ako ga studenti koriste toliko da utiče na kvalitet njihovog sna, dužinu sna ili dnevnu pospanost.

Na kraju, Bets smatra da je kofein dobra stvar, posebno kada se pije ujutro. Postoji ubjedljiv niz dokaza koji sugerišu da može da štiti od masovnih ubica poput srčanih oboljenja i demencije, kao i drugih bolesti.

„Mislim da je jedna od najvećih prednosti kofeina činjenica da vam pomaže da se probudite i pokrenete ujutro. A živjeti aktivnim, zauzetim životom jedna je od najzdravijih stvari koje neko može da radi“, kaže Bets.