Albanska državna kompanija Albgaz i bosanskohercegovačka Aluminij Industries sklopile su odvojene dugoročne ugovore o opskrbi ukapljenim prirodnim plinom s američkom kompanijom Aktor LNG USA, piše Indikator.ba.

Potpisani ugovori su nastavak aktivnosti Albgaza i Aluminij Industries na obezbjeđenju potrebnih količina gasa za Albaniju i kompaniju Aluminij iz Mostara. Albgaz je potpisao ugovor na 20 godina za količine od 1,0 milijardi Sm3, a Aluminij na količine od 500 miliona Sm3 na 20 godina. Planira se izgradnja TE na plin u Vlori (Albanija) snage 380 MW, a u krugu Aluminija moguća snage 400 MW. Albanija bi se snabdijevala plinom preko terminala u Grčkoj, a Aluminij bi to mogao preko terminala na Krku i onda kroz sistem Južne interkonekcije. Iza svega stoji brzorastuća grupa Ventura ((USA) sa svojim gasom. 

Stručnjak za energetiku Almir Bečarević za "Slobodnu Bosnu" je rekao da je Aluminij ovim obezbijedio potrebne količine gasa za izgradnju TE na plin i za potrebe u proizvodnom ciklusu Aluminija.

"Planirane su prve isporuke gasa od 2030. godine što je realni rok za izgradnju TE i izgradnju Južne interkonekcije (sa obje strane granice). Ovim potpisom Amir Gross Kabiri ulazi u posao trgovine gasom i proizvodnje električne energije. Sa ovim potpisom postoje svi preduslovi da iz posla izgradnje TE u Mostaru ispadne AAFS jer bi Aluminij TE gradio u krugu Aluminija. Za Aluminij bi od značaja bila izgradnja Južne interkonekcije gdje investitor ostaje AAFS, ali isti bi bili nepotrebni u poslovima nabavke gasa i izgradnje TE na gas.

Prema vrijednosti ugovorenog posla cijena gasa, bez ostalih troškova, bi bila oko 350 USD/1000 Sm3 što sa ostalim troškovima (prevoz gasa, zakup terminala, zakup transportnih kapaciteta itd) bi činilo cijenu koja bi bila visoka za prozvedeni kWh. U kombinaciji sa solarnim parkom ta cijena bi mogla biti konkurentna za potrebe Aluminija i za tržište električne energije.

Ono što je posebno bitno je to da je Aluminij uskočio prvi u voz obezbjeđenja potrebnih količina gasa i stvaranja preduslova za proizvodnju električne energije.

Dok se državne kompanije bave same sobom to privatna inicijativa reaguje na prvu i zakupit će potrebne kapacitete na terminalu i u gasovodima, a šta drugima ostane, ostane.

U slučaju izgradnje IAP-a ova količina gasa bi odgovarala (500 miliona Sm3) polovini ukupnih količina predviđenih za BiH (1,0 milijardi Sm3). Na kraju, ko želi da shvati, shvatit će, a ko želi da priča uprazno, pričat će i dalje”, zaključio je Bečarević.

(D. O.)