O ovoj temi, ali i o političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini i regionu, novom visokom predstavniku Christianu Schmidtu, Dodiku i Čoviću, odnosima Srbije i Crne Gore nakon usvajanja Rezolucije o Srebrenici i novoj američkoj administraciji na čelu sa Joe Bidenom govorila je za "Slobodnu Bosnu" Ivana Stradner, doktor pravnih nauka sa Berkleyja, aktuelna naučna saradnica Američkog poduzetničkog instituta u Washingtonu.

Kakvo je Vaše viđenje političke situacije u Bosni i Hercegovini i regionu nakon što je Valentin Inzko donio odluku koja se odnosi na dopune Kaznenog zakona BiH koja je dovela do blokade u državi?

-Nije iznenadjujuće što je ovaj novi zakon mnoge obradovao, a ljudima poput Dodika omogućio da svoje populističke narative nastave da prodaju na političkoj sceni. Već po koji put Dodik preti otcepljenjem ali na to se ne treba posebno osvrtati.

TEST ZA OHR I SCHMIDTA

Sve oči su trenutno uprte u Christiana Schmidta. Šta mislite da li će on da doprinese da neke stvari krenu nabolje?

-Dolazak Christiana Schmidta je izazvao veliku heterogenost u regionu. Sa jedne strane, postoje oni koji zbog razočarenja sa prethodnim kancelarom su zadovoljni dolaskom Schmidta, a sa druge strane skeptici zbog nemačkog blagonaklonog odnosa prema Rusiji iskazuju sumnju da bilo su koje promene moguće. Mislim da je previše rano govoriti o efikasnosti novog visokog predstavnika ali moramo mu dati šansu. Ovo će biti veliki test za OHR i Schmidta. Njegova funkcija nije jednostavna jer je teško udovoljiti svim stranama, ali to nije ni posao kancelara. Naime, Schmidt koji inače veoma dobro poznaje prilike na Balkanu, mora da počne da koristi ovlašćenja koja ima beskompromisno za razliku od njegovog prethodnika jer situacija u BiH nije više ona koja je bila ranije imajući nove bezbednosne izazove. U međuvremenu, Kina i Rusija će nastaviti da negiraju OHR ali umanjivanje kredibiliteta institucije je moguće samo ako OHR i narod sami to dozvole.

U kolikoj mjeri je suočavanje sa prošlošću i ratnim zločinima važno za poboljšanje sveukupnog stanja u BiH?

-Suočavanje sa prošlošću je veoma važno jer nema budućnosti bez istinskog gledanja u prošlost. Ali imajući u vidu da su na Balkanu i dalje važni politički akteri oni koji su bili prisutni i devedesetih naivno je očekivati da će se oni suočiti sa “sopstvenom” prošlošću jer ipak na Balkanu i dalje je važnije skupljanje političkih poena nego integritet i istina i delovanje u interesu naroda. Kako etničke tenzije rastu, bilo kakvo suočavanje sa proslošću je sve dalje.

Koliko u Bosni i Hercegovini Rusi i njihovi interesi imaju plodno tlo i koliko predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik radi za njih?

-Sve oči su uprte u Rusiju ali ona je samo jedan od aktera koji utiču na Bosnu. Ne treba zaboraviti na uticaj zemalja poput Kine, Turske, Irana..., koji su takođe veoma prisutni.

Kad govorimo o Kremlju, ruska informaciona bezbednost postoji više od 100 godina a posebno su tzv. “aktivne mere” bile prisutne za vreme Hladnog rata samo što sada sa ulogom socijalnih medija, tehnika hibridnog rata je mnogo efektnija. Ukoliko pogledate novu strategiju za Nacionalnu Bezbednost Rusije, videćete da postoji po prvi put posebna sekcija o informacionoj bezbednosti, što vam sve govori koliko je to važno za Moskvu. Način ratovanja se promenio i sajber domen je budućnost ratovanja. Rusija je kroz Ukrajnu shvatila da može da porazi bez konvencionalnog oružja i Moskvi to očigledno dobro ide.

Pre nekoliko nedelja ruski Ministar Odbrane Šojgu je rekao da je “informacija postala oružje” a ruski General Gerasimov, jedan od kreatora čuvene doktrine “hibridnog rata” je rekao da “nevojne prema vojnim merama iznose 4:1”. Ne treba zaboraviti da je 2017. godine Rusija osnovala posebnu vojnu jedinicu “trup za informaciono ratovanje”.  

Generalno Balkan Rusiji služi kao plodno tlo za iritiranje Zapada, pregovaranje i “cenkanje” sa Briselom i Vašingtonom, kao i testiranje informacionih operacija. U tom smislu, BiH je posebno interesantna za Moskvu jer je BiH veoma nestabilna i proces demokratizacije je veoma usporen. Etničke tenzije koje rastu u zemlji ostavljaju Moskvi dovoljno manevra da koristi i manipuliše njima i kreira javno mišljenje koje sumnja da je postojanje demokratije uopšte moguće stvarajući jednu letargiju među ljudima. Deo informacionih operacija se odnosi i na negiranje uspešnosti EU i NATO-a.

Dok SAD otvoreno pričaju o stranom malignom uticaju na Balkanu i Vašington je zabrinut. Johann Sattler je nedavno rekao kako nije primetio povećanje ruskog uticaja. Naravno, treba napomenuti da ni jedna od balkanskih država nije žrtva Moskve jer ona ne bi mogla da vrši svoje informacione operacije da lideri na Balkanu kao i u BiH im to ne omogućavaju.

Milorad Dodik je samo jedan od aktera koji igra u korist Moskve, tu je i Dragan Čović. Da li oni direktno “rade za njih” kako vi kažete ili ne, ja nemam dokaze ali ono što mogu sa sigurnošću reći jeste da njihova retorika je veoma efikasna u regionu i to je muzika koja Moskvi prija i rado je koristi za svoje ciljeve a Balkanu veoma šteti.

ODNOSI SRBIJE I CRNE GORE

Koliko je donošenje Rezolucije o Srebrenici poljuljalo odnose između Srbije i Crne Gore?

-Tenzije prouzrokovane religijskom i etničkom polarizacijom u Crnoj Gori rastu već nekoliko godina i Rezolucija u Srebrenici je samo još jedan okidač da se napetosti još više prodube. Rusija i Srbija implementiraju isti scenario iz Ukrajine korišćenja pravoslavne crkve koji doprinosi većoj destabilizaciji regiona i ja očekujem dalji rast nestabilnosti u zemlji. Takođe, model meke moći “Ruski svet” je preslikan kroz instaliranje modela “Srpski svet.” Crna Gora je važna Rusiji zbog pristupa jadranskom moru, kao i mogućnosti da izaziva NATO kroz osetljivi južni blok i naravno dostupnost bezbednosnim informacijama. Podrivanje etničkih tenzija je klasični Putinov recept hibridnog ratovanja. Rusija dobro zna koliko religija ima važnu ulogu na Balkanu i koliko je netolerantnost doprinela sukobima tokom devedesetih tako da racionalno koristi tu slabost kako bi ostvarila svoje ciljeve u Crnoj Gori i regionu.

Očekujete li da će se Joe Biden malo više posveti ovom regionu?

-Balkan nije bio na agendi Amerike više od 20 godina i posle Trampove izolacione politike svi su očekivali da će se američka spoljna politika okrenuti za 180 stepeni. Ja nisam imala takva naivna očekivanja jer Amerika je već počela sa izolacionom politikom za vreme Obame koji je veoma malo bio uključen u Siriju i dopustio da milioni ljudi budu ugroženi a da ne govorim o fijasku sa Ukrajinom i Rusijom. Za vreme Obame, politika prema Balkanu je bila daleko od prioriteta. Trampova politika prema Balkanu je bila isključivo pragmatična koristeći region za svoje predizborne političke poene. Kada pogledate Bajdenov kabinet dosta ljudi su iz Obamine administracije tako da ne treba da Vas čudi zašto John Kerry ima kooperaciju sa Rusijom iz oblasti klimatskih promena ili zašto je Blinken dopustio ovaj debakl sa Avganistanom.

Iako je Bajden u predsedničkoj kampanji rekao “Amerika se vratila” i obećao da će promocija demokratije biti prioritet, njegova odluka povlačenja vojske iz Avganistana, poklanjanje sastanka Putinu u Ženevi dok Rusija vrši sajber napade i drži Navalnija u zatvoru, omogućavanja kontroverznog Severnog toka 2, ignorisanja ruske pretnje u Ukrajini i Belorusiji, i mekan odnos prema Kini i Iranu su samo neki od primera da Bajdenova dela pragmatična govore više od idealističnih reči izgovorenih tokom predizborne kampanje.  

ULOGA AMERIKE NA BALKANU

Gde je tu Balkan?

-Pre svega treba napomenuti da je Hladni rat završen i da Balkan nije američki prioritet odavno već je Evropa ta koja bi u teoriji trebalo da se bavi regionom. Evropa je mnogo uložila u region i omogućila privredni rast i izgradnju institucija ali trenutno Evropa ima svojih unutrašnjih problema i kada pogledate EU Strategiju za bezbednost jasno je svima da promocija demokratije nije prioritet i samo pitanje proširenja je pod znakom pitanja.

Najlakše je biti nihilista i samo kritikovati bez konkretnog rešenja tako da ja smatram da je ovu situaciju moguće promeniti. Amerika je nedavno označila korupciju kao međunarodnu pretnju i to je dobilo podršku i demokrata i republikanaca što je korak u pravom smeru. Predsednik Bajden je potpisao Uredbu za pojedince koji destabilizuju Zapadni Balkan u junu. Manjak demokratije ne postoji samo zbog uticaja stranih faktora već i domaćih političara koji kroz korupciju, pranje para doprinose nestabilnosti Balkana. Iako političari podržavaju put ka EU, u stvarnosti bilo koji sređen sistem bi im oneomogućavao korupciju tako da ne treba da nas čudi zašto Balkan ide sporo ka EU.

Sve što Amerika treba da uradi jeste da sankcioniše korumpirane lidere i njima bliske ljude. Sa jedne strane oneomogućilo bi im da se bogate i destabilišu Balkan a sa druge strane povratio bi poverenje ljudima u regionu da ipak Zapad ima druge vrednosti jer Rusiji i Kini korupcija ne smeta. Ono što Bajden ne sme da uradi, jeste da napravi istu grešku kao sa sankcijama prema Rusiji gde Amerika nije sankcionisala politički važne ljude bliske Kremlju. Transatlantski odnosi su loši već duže vreme i ovo je takođe odlična mogućnost da Amerika zajedno sa Evropom pokaže koje vrednosti toleriše. Takon da i EU treba da se pridruži ovoj listi i oneomogući korupciju na Balkanu… pa neka korumpirani lideri na Balkanu zamene letovanje po francuskoj rivijeri na svojim skupim jahtama zimovanjem u Sočiju.

Može li Bosna i Hercegovina postati funkcionalnija i uspješnija država?

Situacija u BiH je bolja nego devedesetih ali je daleko od one od koje se očekivalo poslednjih dvadeset godina. Prema novom izveštaju Freedom House danas na Balkanu gotovo da nemamo “čistu” demokratiju već su države delimično slobodne kao hibridni režimi. Nekoliko faktora je doprinelo tome. Sa jedne strane strani maligni uticaji stranih drzava, sa druge unutrašnji problemi koji su doprineli de facto nezainteresovanosti EU za region a najvažniji faktor su sami građani koji biraju nedemokratsku vlast. Vašington i Brisel mogu da pomognu finansijski BiH i region gradeći demokratske institucije ali oni ne mogu da promene integritet građana koji za sendvič i koju marku biraju autokrate na izborima. To je ipak na samom narodu da promene a to je prvi korak ka sređenoj i pravnoj drzavi.

(Razgovarala: Elvira KOKOR)