Piše: Dragan BURSAĆ 

Na političkom skupu podrške Miloradu Dodiku u Banjaluci, koji se ušuškao i sakrio iza tobože narodne osude Kristijana Šmita i upotrebe bonskih ovlaštenja, a ko biva u režiji entitetske boračke organizacije, desila se jedna, hajmo je nazvati neuobičajna situacija.

Naime, među ostalima na bizarnom skupu masi se obratio dekan Pravnog fakulteta u Istočnom Sarajevu, Radomir Lukić, koji je valjda , “ponesen emocijama”, rekao da ovo “čas kad se narod treba dići”, jer “znate šta treba da štitite”, da bi u jednom trenutku je upitao: “Pitam vas, jeste li vi genocidan narod?”.

Masom se prolomilo jedno veliko složno, horsko JESMOOO!

I društvene mreže su se “zapalile“. Neko se dernja kako “neće jezik nego pravo“, drugi dobacuje kako eto “sami sebe deklarišu“. Treći potvrđuje “genocidni, nego šta“. Sve u svemu, potpuno opskurna situacija u kojoj ljudi kolektivno sebe legitimišu najjasnije i najgrlatije kao genocidne.

A evo šta je na stvari, okupljeni Srbi koje je Dodik po novinarskim saznanjima rentao za dvadeset maraka nisu genocidni, nego su glupi. Jer, kolektivna genocidnost narodna ne postoji, ali glupost, zloba, zatucanost, ubijenost u mentalni pojam itekako postoji. Da, ti ljudi su putinisti, ultrancionalisti, da ti ljudi su profašistički orjentisani, da ti ljudi su submisivna gomila, koja je došla na poziv i kusur-sadaku svog vožda, ne znajući zašto stoji na Trgu Krajine, ali nisu genocidni.

Istina Bog, jeste ih zadojila mržnja, jeste ih pokrenulo kolektivno ispiranje mozga, o “uzvišenosti Srba“ i ostalih nacističkih fantamazgorija, jeste ti ljudi nisu baš bili “đaci generacije“, ali ih sve ovo zajedno ne amnestira te strašne manipulativne gluposti kojoj tako sjajno dobrovoljno podliježu 3 decenije i od koje ne da se nisu oporavili, nego su sa miting parolaške opcije “živio traktor“ došli do uzvika “jesmo genocidni“.

A to najbolje govori o moždanoj regresiji cijelog naroda, kad par hiljada njih mrtvi ‘ladni za sebe kažu da su genocini, jer nisu u stanju da razaberu jednu jedinu rečenicu manipulativnog ocvalog profesora sa bine.

I ponavljam, to ih ne amnestira nikako. Naprotiv!

A genocidni nisu.

Makar ne svi. Jer genocidnost preproučuje i određuje mnoge stvari, ali bipedi koji se krezavo keze po partijskoj dužnosti nisu to. I dok je takvih dvonožaca, Dodik može makar sa tabletama za smirenje, mirno da spava. Samo još neko vrijeme, dodaće mnogi opreznije, ali činjenica da može napuniti najveći trg u entitetu sa svojim zombijima, koji sa zebe otvoreno kažu da su genocidni, govori mnogo.

I mislite da se neko iz organizacionog odbora, ispred Boračke organizacije izvinio što je narod izmanipulisan? Naravski, nije niti će, jer ko j**be narod što bi kazao nekadašnji neosporni lider, uzor i predhodnik Dodikov, ratni zločinac Radovan Karadžić. Jeste li genocidni? Jesmo! E pa, sami ste rekli da jeste, nek’ vas sad čereči ko hoće, to je ta filiozofija onih koji dobijaju dnevnice u rangu par prosječnih plata bijede koja se blamira ispod njih.

Vrijednost obraza povoljna, 20 maraka

A kad smo kod bijede…

O svemu još više kazuje pusti fakat da je Dodik može kupiti za novčani apoen koga Mile nije vidio decenijama, a to je sivka od 20KM.

Za one koji ne znaju, valja podsjetiti, penzionerima je u nekim gradovima RS-a plaćano po 20 KM da autobusima krenu organizovano na skup pod ironičnim nazviom “Sloboda” koji je kako kazah održan u Banjaluci. Ova crkavica se isplaćivala na ime “sendviča“, koji se dobija na željenoj destinaciji i pokazuje stepen ne samo ekonomske, nego i mentalne bijede, koja kola u RS-u a za šta je najdirektnije odgovoran Dodikov režim.

I ova sramna situacija ja kao neka vrtsa perpetum mobila- Dodik kreira prostor bijede, a onda tu bijedu plaća mizerijom da ga održava na poziciji moći sa koje će stvarati novu bijedu. Naprosto genijalno, naravno ako ste sado-mazo nastrojeni.

I čini se da je ovakav Milorad Dodik, čak i kad je stjeran u ćošak nezaustavljiv bez uticaja stranog faktora. Upamtite, nije ovo samo 4 ili 5 hiljada glupaka koji sami sebi govore da su genocidni, a bez da ih iko sili, ne to je još desetak puta toliko onih koji su odavno u dužničkom ropstvu i koje Dodikovi gaulajteri na terenu mogu ucijenjivati kako hoće i koliko hoće.

A opet, biti glup, nije nikakvo opravdanje. Zapravo je više način i antifilozofija neodgovornog života.

I pitanje svih pitanja:

Da li je ta masa dovoljan izborni kapacitet? Da li je taj bazen gluposti dovoljno dubok i širok, e da bi Dodik iz njega izvukao još jednu pobjedu? Pa posve sigurno jeste ukoliko se dopusti Dodiku da ovakvim svojim secesionističkim narativom, koji je opasno na granici vojnog incidenta, izađe na izbore.

I ovo je samo upozorenje, da se ne desi (ko zna koji put) međunarodnoj zajednici da se zapanji “voljom naroda“. Ne bih se ja baš pouzdao u takvu racionalnost, demokratski kapacitet i slobodnu volju kod naroda koji sam za sebe urliče da je genocidan.

A nemojte zaboraviti, Dodikova mašinerija je tek počela da “šilji“ svoju otrovnu retoriku.

Ko su lole koje bi da ubiju Schmidta i šta je do đavola vrljika?

A onaj bolesni napijev ““veseljka“ oko Dodika:

“Iz Milića krenula je svita, da obori Christiana Schmidta, e moj Schmidte ne kači se s nama, ubit će te lole vrljikama”, zapravo je najmanje bita stvar u neočetničkoj šaradi od srijede u Banjaluci. Te primitivne prijetnje, ispratio je Dodik sa osmijehom na licu, jer sve je ovdje tragikomično smiješno; narod koji sam za sebe kliče da je genocidan, posve logično nastavlja sa prijetnjama smrću visokom predstavniku da će ga zatući kočevima ili motkama ili kako kažu vrljikama. Srednjevjekovlje na otvorenoj banjalučkoj sceni, blago Miloradu Dodiku.

Ima li budućnosti? Bolje budućnosti.

Sigurno, a tiče se sklanjanja Dodika i dodikovih sa političke pozornice i još više se tiče edukacije naroda koji je 30 godina tretiran kao stočni fond, ako i toliko. A ovo drugo je mnogo teži posao.

(aljazeera.net)