Piše: Boško JAKŠIĆ (Oslobođenje)

Nova godina, neizmenjeno stara bahatost režima. Srbija je posle serije masovnih protesta dobila poštedu do pravoslavnog Božića, posle čega će se nastaviti okršaj vlasti i opozicije oko rezultata decembarskog glasanja čiji epilog najviše zavisi od toga da li će Zapad energičnije podržati zahtev za poništavanje izbornog rezultata.

Rivali vlasti Srpske napredne stranke uz mnogo dokaza tvrde da su parlamentarni izbori pokradeni raznim mahinacijama, a da su bitno promenili glasačku volju u Beogradu koji je najjače uporište opozicije. Uoči Nove godine, 30. decembra, u glavnom gradu organizovan je veliki miting pod sloganom “Ne priznajemo”.

Predsednik Aleksandar Vučić, pod čijim imenom je vlast vodila kampanju “Srbija ne sme da stane”, provokativno je izbore nazvao “najslobodnijim do sada” tvrdeći da su protekli uz “nikad manje prigovora”. Nadmeno se rugajući opoziciji za koju kaže da je vodila kampanju pod geslom “mrzim Vučića”, za sebe kaže da je popularniji od legendarnog Bate Živojinovića koga stotine miliona obožavaju u Kini zbog uloge u filmu “Valter brani Sarajevo”. Potom je plašio narod porukom da demonstranti spremaju “zlo, haos i nasilje” i da će “po nalogu Zapada rušiti Beograd!”

Desetine hiljada ljudi su ga dostojanstveno demantovale. Sprečene su provokacije kakvih je ranije bilo, što je vlast iskoristila za hapšenja studenata optuženih da “ruše ustavni poredak”. U subotu su se okupili ljudi iz ProGlasa, grupe intelektualaca kojima se pridružilo blizu 200.000 potpisnika, kao i lideri opozicije, studenti, civilni sektor. Pred zgradom Ustavnog suda pokazali su “crveni karton” institucijama države pošto je Republička izborna komisija “kao neosnovane” odbila sve prigovore koji se tiču kršenja izbornog procesa.

 “Ova zemlja je oteta i okupirana. Neki ljudi koji nemaju ni ljudske ni moralne ni druge kvalitete su je preuzeli, deset godina su je uništavali i doveli do toga da pola Srbije nema nikakvu komunikaciju sa nama opozicionarima i da ne mogu da nas čuju”, kaže Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde koja je stub građanske proevropske opozicije okupljene u koaliciji Srbija protiv nasilja.

Sledi period zatišja. Troje opozicionih lidera prekinulo je štrajk glađu, ali plan je da se protesti nastave posle božićnih praznika. To je jedan od tri fronta budućeg otpora. Drugi je rat kroz institucije kojim, iako deluje bespredmetno u postojećoj situaciji, opozicija želi da pokaže da Srbija treba da bude država institucija, pravila i procedura. Treći deo plana je saradnja sa međunarodnom zajednicom.

Dosad su razne posmatračke misije izbora, koje su došle na poziv Parlamenta i Vlade, a ne opozicije, izrazile ozbiljne sumnje u legitimnost izbornog procesa, konstatovale mnoge neregularnosti i zatražile od vlasti da ih ozbiljno ispita. Pošto naprednjaci ne pokazuju bilo kakvu nameru da se bave izborima koje smatraju završenim njihovom pobedom, opozicija traži formiranje međunarodne komisije koja se neće baviti samo pitanjem priznavanja ili nepriznavanja izbornih rezultata već bi zahtevala promene izbornog procesa, od medija, biračkog spiska i svega ostalog.

“Mi nemamo mogućnosti da pristupimo biračkom spisku, naše institucije nemaju mogućnost da urade istragu jer su pod kontrolom Aleksandra Vučića”, kaže jedan od opozicionih lidera Radomir Lazović.

“Izbori u Srbiji su stvar državnih institucija”, cinično uzvraća Vučić koji ima većinu u Parlamentu, a sve institucije izvršne i pravosudne vlasti i većinu medija je stavio pod ličnu kontrolu pretvarajući Srbiju u zarobljenu državu. “Baš me briga šta će da kažu strani mediji i vlade, nek’ se oni bave sobom i svojim problemima, a neki od njih imaju više problema nego mi.”

Da li je Evropa spremna da oštro kritikuje i pritisne Vučića u vreme kada od njega očekuje da finišira rešenje kosovskog pitanja, da postupa po evropskom planu koji, između ostalog, predviđa da se Srbija neće protiviti ulasku Kosova u sve međunarodne organizacije, uključujući Ujedinjene nacije i sve njene agencije? Evropska unija je do sada apsolutni prioritet davala kosovskoj krizi i godinama tolerisala rast Vučićeve sve autoritarnije vladavine koja sada beleži nove uspone agresivne bahatosti, sprečavanja svake kritike i vređanja političkih neistomišljenika.

Ima nagoveštaja da bi u EU mogli da odustanu od blagonaklonog odnosa prema predsedniku Srbije koji je najviše promovisala bivša nemačka kancelarka Angela Merkel. Najoštriji glasovi kritike sada se čuju upravo u Berlinu.

“Ovakva brutalna izborna kampanja je do sada bila neviđena. Osim toga, do sada je bio problem i to što opozicija nije spretno nastupila i nije imala tako odlučnu podršku naroda kao sada”, kaže poslanik Bundestaga Josip Juratović iz vladajuće Socijaldemokratske partije kancelara Olafa Scholza. “Vučić je ovim izborima definitivno izgubio svaki kredibilitet ne samo u EU i na Zapadu već i u globalnim razmerama. Čovek koji na takav način vodi politiku i jednu zemlju, ne može biti pouzdan partner ni za koga.”

I dok je Srbija na predbožićnom odmoru, Zapad je izašao iz perioda slavlja i sada se očekuju efikasnija reagovanja koja bi, između ostalog, uzvratila na optužbe koje konstantno stižu iz Moskve da opozicija u Srbiji sprema Majdan po ukrajinskom scenariju.

Moskva je upozorila Beograd da zapadne specijalne službe pokušavaju da utiču na unutrašnje stvari Srbije, a veoma aktivni ruski ambasador ponavlja da je “Zapadu važno da Srbiju svrsta u poslušne države” i da se priključi sankcijama Rusiji. Proces destabilizacije će, po njegovoj oceni, ići postupno imajući u vidu nesigurnu situaciju na čitavom Balkanu. Posebno je ranjivo Kosovo, gde “krvoproliće nije isključeno”.

“Evropska unija danas govori Srbiji da treba da uvede sankcije Rusiji i da prizna nezavisnost Kosova i Metohije, nakon čega će Beograd postati deo Unije”, izjavljuje šef ruske diplomatije Sergej Lavrov dodajući da je to “ucena Srbije” po matrici koju je Zapad koristio u Ukrajini.

“Srbija nije šaka zobi da je pozoba vrana”, ohrabren podrškom Moskve izjavljuje predsednik SNS-a Miloš Vučević. “Nema nikakve revolucije u Beogradu”, tvrdi Vučić. Ako ne želi da bude Viktor Janukovič, koji je oboren 2014. tokom “obojene revolucije” u Ukrajini, da li će biti Aleksandar Lukašenko, koji je sa kalašnjikovom u ruci ugušio prodemokratske demonstracije u Belorusiji 2020? Na ovo pitanje precizniji odgovor moći će da se da tek kada Zapad kaže svoje o izborima u Srbiji 17. decembra.

Možda će se Evropljani i Amerikanci posle mnogo propuštenih godina konačno setiti da se demokratija Evrope brani i na Zapadnom Balkanu i da je svaki ustupak autokratama i nacionalistima pucanj u sopstvenu nogu.