Jučer se navršilo deset godina od smrti Vlade Divljana, velikana beogradske muzičke scene.

Imali smo tu čast da ovaj umjetnik nastupi na proslavi 600. broja "Slobodne Bosne" 16. maja 2008. u sarajevskom "Domu mladih".

Razgovarali smo neposredno prije svirke na koju je došao sa svojom "Nevladinom organizacijom", ali i prije njegovog pedesetog rođendana.

KAD NE VJERUJEŠ U "IDOLE"

Pisali smo tada, 1. maja 2008. da živi u Beču i snima novi album. Svira gitaru, pjeva, pisao je muziku za "Idole", te za filmove i TV serije. I da ne voli pričati o svom bivšem bendu, ali u isto vrijeme je i znao da je to ono što čitaoce najviše zanima.

Bivši članovi "Idola" Srđan Šaper i Nebojša Krstić - tada kadrovi Demokratske stranke, a u međuvremenu je Aleksandar Vučić došao na vlast i ovaj drugi postao njegov omiljeni gost u TV emisijama - bili su neki od najbližih saradnika tadašnjeg predsjednika Srbije Borisa Tadića. Vlada je odgovorio na naše pitanje da li je na izborima za predsjednika Srbije podržao Borisa Tadića. "Ja već nekoliko godina, tačnije od njenog osnivanja, podržavam LDP, stranku Čede Jovanovića, koja je izrazito proevropskog opredeljenja. A Tadića sam podržao tako što sam mu, u drugom krugu predsedničkih izbora, dao svoj glas, voleo bih i da ga iskoristi na pravi način", odgovorio je Vlada. 

U njegovom bendu je, ma kako se zvao, praktično uvijek bio bas gitarista Zdenko Kolar, drug iz djetinjstva. Pitali smo ga i je li mu, privatno ili oficijelno, dosadilo odgovarati na pitanja o još jednom okupljanju "Idola":

"Da budem iskren jeste, i privatno i oficijelno, a šanse za još jedno okupljanje praktično ne postoje, jer ne postoje osnovne premise na kojima su nastali 'Idoli', drugarstvo i velika intelektualna bliskost. A opet, praviti neku krnju varijantu je bezveze, cela stvar bi samo devalvirala. Meni se to čini besmislenim iz prostog razloga što Srđan Šaper i Nebojša Krstić zapravo ne znaju ni svirati. Prije tridesetak godina to je i moglo proći. Da su oni malo više u muzici, sve bi to imalo više smisla...

Ilustracija: Arhiv

Ali ovako, očigledno je to za njih bio izlet, doduše izlet sa razlogom, jer je i njihovo 'nesviraštvo' u to doba imalo smisla, svi skupa smo činili jedan prilično neobičan kreativni kolektiv. S druge strane, ja i dan danas plaćam ceh tom imidžu nesviraštva, jer je novinarima u ono vreme to bila zgodna 'patka' – kao sviraju, a ne znaju da sviraju, pa je ceo bend kolektivno upao u tu kategoriju. No, neko je morao i da piše te pesme, da ih aranžira i svira, snima. Ne želim da kažem da smo Zdenko, Kokan, Boža i ja bili neviđeni virtuozi, ali smo do nastanka 'Idola' dobro ispekli zanat, dovoljno dobro da kroz svoje instrumente kažemo ono što smo imali. Minimalistički aranžmani 'Idola' su bili veoma dobro promišljeni, nisu bili posledica sviračkog neumeća.“

LJUBAV PREMA EX-YU KRAJEVIMA

A o Beču. "Rekao bih da je Beč moja trajna destinacija. Mada, kada jednom kreneš po svetu, nikada ne znaš gde ćeš završiti. Ipak, Beč je super, dovoljno blizu, a opet dovoljno daleko", rekao na nam je Vlada:

"Dosta putujem, što poslom, što privatno, najčešće u Beograd, tamo su mi i roditelji, prijatelji, rodbina, bend, mada sam i u ostalim delovima ex-Jugoslavije prilično često i to me iskreno veseli. A koliko sam često u Beogradu, zavisi od količine posla, nekad idem jednom mesečno ili češće, nekad me nema po tri-četiri meseca. Što se, pak, koncerata tiče, ne sviramo previše, retko kad više od dvadesetak godišnje, pošto smo svi angažovani na raznim stranama, od blues bendova do filharmonije, no voleo bih da posle objavljivanja novog CD-a malo dodamo gas, mislim da smo se svi zaželeli."  

Svi njegovi koncerti u Sarajevu poslije rata održani su u manjim koncertnim prostorima. Uvijek se nekako "ušunjao" u grad i brzo "pobjegao". Je li mu Sarajevo još uvijek privlačno kao nekad? "Volim da sviram u klubovima, tu se najbolje osećam, mada s vremena na vreme i velika bina prija. Ali u klubovima je i bolji kontakt sa publikom, nekako za mene je to - to.

A razlog što brzo 'bežimo' je upravo što smo svi kao muzičari aktivni na raznim planovima, a osim muzike tu su i familije, deca. Nekada je sve to bilo mnogo jednostavnije, jer naše je bilo sve vreme ovoga sveta, tako je bar izgledalo.  

Sarajevo (Foto: Slobodna Bosna)

A Sarajevo mi prija još uvek, i iskreno, mnogo mi znače ti koncerti, bilo ih je četiri u poslednjih sedam godina i svaki je bio nekako poseban i veoma emotivan“, potcrtao je tada slavni beogradski muzičar u našem razgovoru.

Još i o pedesetom rođendanu i limitima. "Ma ništa ispod Buena Vista All Starsa, znači no limit, odnosno dok me noge drže i dok,koliko-toliko, pamtim sopstvene stihove“. Tako je govorio vrhunski muzičar i intelektualac, naš drug Vlada Divljan.

(Dino Bajramović)