Godine 2011., u Srbiji je uhapšen ratni zločinac Ratko Mladić. Policija Srbije je 25. maja 2011., nakon 15 godina, uhapsila Ratka Mladića, komandanta vojske bosanskih Srba za vrijeme rata u BiH, kojeg je Haški tribunal optužio za genocid i zločine protiv čovječnosti zbog masakra nad 8.000 Bošnjaka u Srebrenici 1995. godine, opsade Sarajeva i drugih zločina širom BiH.

Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da su Mladića uhapsili pripadnici Bezbjednosno-informativne agencije i Službe za otkrivanje ratnih zločina u selu Lazarevo kod Zrenjanina, gdje se krio u kući rođaka, te da nije pružao otpor.

Ratko Mladić je uhapšen kao Milorad Komadić, ali je Dačić rekao da Mladić nije koristio drugi identitet i da je imao svoju ličnu kartu, koja je bila istekla.

Nekoliko dana kasnije, "Novosti" su objavile svjedočenje, navodno jedinog očevica hapšenja Nenada Jocovića iz Lazareva, koji je detaljno opisao kako se sve odigralo.

Jocović je tada rekao da je Mladić mirno sačekao policiju, da su na stolu bila dva napunjena pištolja, ali da on nije htio da izvrši samoubistvo iako je na to pomišljao.

"Kroz prozor sobe u kojoj je proveo svoje poslednje dane na slobodi, general je mirno gledao dolazak policije. Na stolu su mirovala i dva pištolja. Puna. Jedan kalibra 7,62 i drugi neke američke proizvodnje... Mirno je tog jutra, nešto posle pet sati, u kuću njegovog rođaka Branislava Mladića u Lazarevu ušao momak u civilu, sa pištoljem ispod letnje košulje.

Otvorio je vrata sobe u kojoj je bio general. I, kao da se malo zbunio, upitao je: 'Ko ste vi?'. 'Ja sam onaj koga tražite', odgovorio je Ratko Mladić, vojnički", započeo je Jocović svoju priču.

On je dodao da se zatekao u povrtnjaku kada je policija došla te da su ga policajci pozvali da bude prisutan hapšenju Mladića i proceduri koja je uslijedila.

"Minulo je pola šest, ujutro, počeo je pretres. General nije krio identitet. Pokazao je ličnu kartu na ime Ratko Mladić, ali je ovom dokumentu odavno istekla važnost. U novčaniku je još imao fotografiju sina Darka, supruge Bosiljke i pokojne ćerke Ane. Pogledao je fotografiju pre nego što ju je predao policiji. Uz to, i 1.500 dinara. I nekoliko novčanica u dolarima. Poželeo je da novac ostavi Branislavu, svom domaćinu. Nije mu dozvoljeno. Sve navedene stvari su oduzete. On je, potom, iz novčanika izvadio prsten. 'Ovo predajte mojoj ženi', rekao je i pružio prsten jednom od policajaca", ispričao je Jocović tada.

Pretres i sve što je procedura nalagala trajali su oko dva sata. Polovinu tog vremena Mladić je proveo u dvorištu, dok se ispred kuće okupljao narod. Procijenjeno je da bi mještani, kada ga vide, možda pokušali da navale na kapiju pa je Mladić povučen u kuću.

"Razgovarao je sa policijom, pričao o ćerki Ani, o svom detinjstvu sa samohranom majkom Stanom. I nju je više puta pomenuo. Govorio je o školovanju u Vojnoj akademiji, koju je završio sa desetkom. O Rusiji u kojoj je, kao oficir JNA, boravio. Rekao je: 'Bio sam tamo na mestima gde se školuju ruski oficiri.

Niko me nije pratio ni snimao šta ću da vidim i šta da čujem. Rusi znaju kome mogu da pruže ruku, a da ne razmišljaju koliko će prstiju posle da prebroje.' Govorio je tečno, povremeno i oštro: o patriotizmu, o 'svemu što je prodato i izdato', o Kosovu i Metohiji i kako on vidi Srbiju. Danas i u budućnosti. U jednom trenutku, obratio se ljudima koji su tu da bi izvršili naređenje koje im je dato", nastavio je Jocović, a potom dodao da je Mladić rekao kako su mu "ubili kćerku".

"I kćerku ste mi ubili! Onakvo moje dete', rekao je. (Ana Mladić izvršila je samoubistvo u stanu Mladića).

'Nismo mi!', stigao je odgovor jednog od policajaca. 'Ma, znam da niste vi!', nastavio je general. 'A znam ko je i zašto'", kazao je Jocović.

"Razmišljao sam i mogao sam i da se ubijem... Odlučio sam da to, ipak, ne učinim, a znam i zbog koga", navodno je tada rekao zločinac Ratko Mladić.

(SB)